Deca treba da budu deca i da uživaju u svom detinjstvu, ali nije uvek tako usled različitih okolnosti. Mnogi mališani su već u veoma ranom uzrastu izrazito odgovorni, "previše zreli za svoj uzrast", a neki roditelji to smatraju čak i komplimentom. Međutim, to su zapravo pokazatelji da je detetu maltene nametnuta uloga roditelja, te da je ono zapravo prerano odraslo.
Prebrzo odrasta
U pitanju je dete koje ima previše obaveza i svakodnevnih zadataka u porodici, a neretko preuzima čak i obaveze roditelja. Tu se, naravno, ne misli samo na obavljanje kućnih poslova koji mogu da budu i korisni za decu, već na preveliku odgovornost koja se nameće deci, i to tako da oni nemaju nikakav izbor po tom pitanju.
Takođe, često im se daju i zadaci koji prevazilaze njihove sposobnosti, što sve predstavlja stres sa dete, a kod odraslih se javlja osećaj ozlojeđenosti.
Istraživanja sa Univerziteta u Kolumbiji su pokazala da deca koja odrastaju na ovaj način u odraslom dobu često privlače osobe o kojima je potrebno da brinu, čime se dodatno stvara osećaj ozlojeđenosti, anksioznosti, piše YourTango.
Ono je podrška ukućanima
Ovakvo dete se oseća odgovornim za emocionalno blagostanje svojih roditelja i uradiće sve kako ne bi povredilo osećanja mame i tate. Ono je, zapravo, glavni izvor podrške ukućanima.
Od njih se često traži da čuvaju i budu maltene roditelj mlađoj braći ili sestrama, a sav taj psihološki teret ih navodi da stavljaju tuđu sreću ispred svoje i da potiskuju svoje želje, upozorava terapeutkinja dr Glorija Brejm.
Prerano mu je nametnuta odgovornost za sebe
Naravno da je dobro i poželjno osamostaljivati dete, ali to ne znači da od deteta od tri godine treba očekivati da samo sebi spremi ručak.
Ponekad roditelji, kada se nađu pred nekim velikim izazovima sa kojima nemaju kapaciteta da se izbore (na zdrav način), veliki deo odgovornosti prebacuju na dete. Na primer, mama ili tata imaju česte promene raspoloženja, nisu emocionalno dostupni za dete, zaboravljaju stvari usled nekih izazova sa kojima se suočavaju, čime naslednika stavljaju u poziciju da ne može da se oslanja na mamu ili tatu, što je inače sasvim prirodno. Tako dete maltene postaje samo sebi roditelj, tj. preuzima previše odgovornosti za sebe, pojašnjava terapeutkinja Eli Harvud.
Ponekad dete deluje zadovoljno svojom "ulogom roditelja" i sve svoje obaveze obavlja sa dosta samopouzdanja, ali ono ipak treba da bude dete. Kada se prerano stavi u ulogu osobe koja je sama odgovorna za sebe, ili čak za svog roditelja, uskraćuju mu se dragocena iskustva iz detinjstva.
BONUS VIDEO: