Rodi se to malo čudo koje treba da naučite o životu i svemu što ga okružuje. Niko vas unapred ne pripremi kako ćete to znati. Nema instrukcija, nema tačnog vodiča kroz prvu, drugu ili desetu godinu detetovog života. Znate kako su vaši roditelji postupali sa vama. Znate da želite da budeš makar jednako dobar, ako ne i bolji na tom putu. Od nekih nije teško biti bolji, ali pustite sad to, nije to tema.
Svakodnevno tumarate po mraku i molite Boga da ne napravite nesvesno neku grešku, koja će dete trajno oštetiti, a vu ćete za to saznati tamo nekad kasnije, kad odraste i počne da vam zamera što niste bili ovakvi ili onkvi. Kao da vi ne bi bili najbolji na svetu, samo da znate kako. Nije to tako jednostavno. U svakodnevnoj borbi sa egzistencijalnim problemima često prenebregnete ono što je najvažnije u svim danima i svim etapama roditeljstva, a to je iskazivanje istinske ljubavi i podrške.
Znam, čitate ovaj tekst i prevrćete očima tako jako da sopstveni mozak možete videti, ali stanite. Da, znam isto tako da detetu trebaju nove patike i hrana na stolu i rekreativna koju niko neće platiti ako vi ne stvorite novac. Znam koliko vas to umara i koliki je pritisak na vama. Sve razumem. Ali kažem. Dete neće biti oštećeno bez nove igračke, nove sjajne krpice ili najnovijeg mobilnog telefona. Ono što će ga oštetiti trajno su kritike, iste one koje smo slušali, a sada ih nesvesno ponavljamo.
Znate ono:
Ništa ti ne znaš.
Ništa ti to ne valja, ajde makni se, uradiću ja umesto tebe.
Ni za šta te Bog nije stvorio.
Može to i bolje.
E, dragi moji, takve rečenice stalno ponavljane navele bi i Teslu da posumnja vredi li čemu njegov trud, a kamoli jedno dete. Okruženo konstantnim kritikama dete raste misleći da je ništavno sve što radi.
Ne veruje u sebe. Ne veruje u svoje postupke. Ne veruje da je sposobno, da ume, čak ni kada ga hvale. Čuj, hvale ga tu neki nepoznati ljudi. Da, pa valjda bi to roditelji prvi prepoznali.
Nemojte da vam se dete bori za mrvicu ljubavi i prihvatanja na jedinom mestu na svetu gde takve emocije treba da dobija u izobilju, da mu se prelivaju.
Nikada nemojte da budete roditelj koji je najvatreniji kritičar bića koje čezne za podrškom. Svet je okrutno i surovo mesto, koje i najbolje natera da se preispituju. Nemojte tom malom čudu koje ti je raslo pod srcem da budeš kamen spoticanja. Budite odskočna daska umesto toga. Budite onaj koji hrabri, istinski veruje, podržava i voli. Tako ćete mu bar neku šansu dati. U suprotnom je nadrljalo. Verujte da znam o čemu pričam.
(Yumama/J.D.)
BONUS VIDEO