Danska je nekoliko puta proglašavana najsrećnijom zemljom na svetu. Tamošnja deca odrastaju potpuno drugačije nego u drugim delovima sveta – drugačije jedu, uče, igraju se, oblače, pa čak i spavaju. Svi su čuli da u Nordijskim zemaljama bebe spavaju napolju čak i kada je temperatura u minusu, ali to nije sve – igranje napolju je "obavezno" kakvo god da je vreme.
Dakle, Danci zaista nešto rade drugačije u vaspitanju dece, a kakve su to razlike primetne je za theguardian.com napisala Helen Rasel, engleskinja koja se iz Londona preselila u Dansku i tamo rodila troje dece.
1. Igra je najvažnija
Igranje je jako važno u Nordijskim zemljama, i tu se ne misli na sedenje i ređanje kocki, već aktivnu igru, najčešće napolju. Profesorka Elen Bete Hansen Sandseter sa Univerziteta Mod u Norveškoj ističe da "prema sprovedenim studijama, ne plaše se visine ona deca koja su se pela na drvo, pala i polomila nogu, već ona koja se nikada nisu popela na drvo".
Osim toga, Danci svoju decu puštaju da se posvađaju tokom igre jer smatraju da tako uče važne lekcije.
"'Moraš da pustiš decu da se nekad posvađaju', rekla mi je jedna danska mama. 'Moraju da imaju konflikt, da bi naučili kako da ga reše i pomire se'", prenela je Helen svoje iskustvo.
2. Uče decu kako, a ne šta da misle
Deca u Danskoj kreću u školu sa šest godina, a u Finskoj sa sedam. Na početku u školskim klupama provode kratko vreme, nemaju ocene, testove niti domaće zadatke sve do 11. godine.
Danski sistem je fokusiran na to da deca uče ono što je u skladu sa njihovim interesovanjima i "uče ih da razmišljaju, a ne samo da prođu na testovima", kaže za Gardijan nastavnica Luiz Lingard.
Deca tamo uče i kako da se zauzmu za sebe, a javni nastupi su deo školskog programa od šeste godine, dok tek oko osme godine uče da čitaju.
Poenta je da se dete razvija u skladu sa svojim interesovanjima i svojim tempom. Istraživanja su pokazala da pritiskanje deteta da što ranije nauči da čita stvara stres, kao i da oni koji su kasnije naučili da čitaju mogu lako da nadmaše one koji su to naučili ranije.
3. Ne postoji loše vreme
U svim Nordijskim zemljama se čvrsto veruju u to da ne postoji loše vreme, kao i da igranje napolju poboljšava saradnju među decom, smanjuje stres, dobro utiče na koncentraciju.
U ovim zemljama se akcenat stavlja na to da se deca obuku prikladno vremenskim uslovima. U vezi sa tim, oni smatraju da ne postoji loše vreme, već samo pogrešna odeća.
4. Ne hvale ih previše
Dok se u mnogim, a naročito zapadnim kulturama, neguje ideja da su stalne pohvale na račun deteta važne za razvoj njegovog samopouzdanja ("Ko je moj/a pametan dečak/devojčica!"), Danci to ne rade. Oni veruju da preterane pohvale loše utiču na ego mališana, a umesto da ih hvale za sve što možete da zamislite, oni svojoj deci usađuju ideju da su svi jednaki, takvi kakvi su.
"Kako je jedna moja prijateljica rekla: 'Nikad nisam znala da li moji roditelji misle da sam uradila nešto dobro, ali, to nije ni bilo važno. Pretpostavljala sam da me vole. To je bilo zagarantovano, nije zavisilo ni od kakvi dostignuća'", napisala je njene reči Helen Rasel.
Umesto hvaljenja dece, danski roditelji pokazuju interesovanje za ono što oni rade: "Kako si to uradio? Ispričaj mi više" i time im daju do znanja da ih zanimaju oni, a ne njihovi rezultati.
5. Deca zajedno pevaju
Danci vole da pevaju i u mnogim školama jo uvek imaju grupno tj. horsko pevanje svako jutro – to podstiče lučenje hormona oksitocina koji smanjuje stres, a sinhronizacija u disanju im stvara osećaj povezanosti. Takođe, istraživanje tamošnjih stručnjaka je pokazalo da zajedničko pevanje jača osećaj zajedništva.
Dirigent Filip Faber ističe da je "iskustvo mnogo važnije od ishoda", kao i da se u horskom pevanj pojedinac oseća malo i beznačajno, ali oseća i da nije sam i kao da pripada".
6. Porodični obroci su svetinja
Nordijski narodi jako cene vreme za zajedničke obroke, pa čak i jedan direktor može sasvim slobodno usred sastanka u četiri popodne da kaže: "Moram da idem da pokupim decu", i nakon toga ode kući da jede sa porodicom.
Daleko im je manje važno šta jedu, nego sa kim jedu, a porodični obroci barem jednom nedeljno ukoliko ne žive sa porodicom su obavezni.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)