Većina roditelja smatra da je potrebno kažnjavati decu, kako ne bi postala razmažena. Međutim, psiholozi kažu da je to verovatno jedan od najvećih mitova u roditeljstvu.
Zašto kazne zapravo ne funkcionišu baš najbolje, može se objasniti na sledećem primeru. Recimo, velike su šanse da ste nekad u vožnji prekoračili dozvoljenu brzinu. Kada vidite policijski auto u blizini, sigurno ćete usporiti malo, čak i ako ne idete preko ograničenja. Ali, čim vam se policijski auto izgubi iz vidokruga, verovatno ćete opet malo ubrzati, iako znate da možete da budete kažnjeni zbog toga. Ako dobijete kaznu, verovatno neko vreme nećete voziti brzinom veće od ograničene, ali ćete kasnije to opet uraditi. Dakle, kod vas nije usađena potreba da se pridržavate pravila, već poštujete neko pravilo samo kada je onaj koji vas kažnjava, u ovom slučaju policija, u blizini.
Isto je i sa decom, oni će izbegavati neko ponašanje da ih ne biste kaznili, ali će to zbog čega ih kažnjavate raditi čim vi niste tu, piše sajt thetherapistparent.com.
To, naravno, ne znači da treba da pustite dete da radi šta god hoće, već da treba da usmeravate. Ono mora da nauči šta je dobro, a šta nije, ali ne mora da bude povređeno u tom procesu učenja. Kažnjavanje i disciplina se često koriste kao sinonimi, ali to su zapravo dve potpuno različite stvari.
Kažnjavanje je nanošenje štete, odnosno situacija u kojoj terate nekoga, u ovom slučaju dete, da "plati" jer je nešto uradilo. Disciplinovanjeje učenje i usmeravanje deteta da razume i preuzme odgovornost za svoje postupke.
Zašto kažnjavanje nije dobro
- Kada kaznite dete, ono se fokusira na ono što mu se tada događa, umesto na ono što je uradilo pogrešno. Time postaje sebičnije i ne razvija empatiju.
- Kažnjavanje zapravo ohrabruje dete da laže i izbegava kaznu, umesto da izbegava ponašanje koje vi želite da zaustavite.
- Stalno morate da pojačavate kaznu da bi imala efekta. Obično roditelji imaju listu kazni koje koriste u pokušaju da kontrolišu ponašanje deteta. Najčešće, ono što je neko vreme imalo efekta, više nema i onda moraju da smišljaju "jaču" kaznu.
- Kažnjavanje čini da se dete oseća loše zbog toga kakvo je, a ne zbog toga šta je uradilo. Ukoliko ono sebe vidi kao lošu osobu, veće su i šanse da će raditi loše stvari.
- Deca kažnjavanjem ne uče da preuzmu odgovornost za svoje postupke, već krive druge za nešto što su uradili i stiču utisak da je potrebno da roditelji kontrolišu njihovo ponašanje.
- Kažnjavanjem se skreće sa onoga što je stvarno važno, a to je ponašanje zbog kojeg je do kazne i došlo. To ne pomaže detetu da iskaže svoje emocije, već potiskuje njegove potrebe i šalje mu poruku da njegova osećanja nisu važna.
- Kažnjavanje, čak i kada to podrazumeva samo oduzimanje nekih privilegija, šteti odnosu roditelja i deteta. Mališan se tada oseća otuđeno od roditelja, nestaje motivacija da udovolje mami i tati.
Kako funkcioniše disciplinovanje
Postavite granice uz objašnjenje
Naravno da su deci potrebna pravila i granice. Jasno saopštite detetu svoja očekivanja i objasnite ih. Veće su šanse da dete poštuje neko pravilo ako razume zašto je to pravilo važno.
Potrudite se da razumete da je ponakad teško poštovati pravila i, ako je moguće, dajte im ponekad neki izbor ili ideju šta dete može da uradi na zadovoljstvo obe strane. Na primer: "Razumem da želiš još da igraš igrice, teško je prestati i spremiti se za krevet. Hoćeš li da izabereš neku knjigu da čitamo u krevetu?".
Dozvolite logične posledice
U nekim situacijama dozvolite detetu da oseti posledice svog ponašanja, naravno, onda kada to nije opasno. Na primer, ako je dete ižvrljalo zid, zatražite da vam pomogne da očistite. Na taj način mališan uči da preuzme odgovornos za ono što je uradilo i uči kako da popravi štetu koju je napravilo. Kada dete oseti logične posledice za nešto što je uradilo, ono povezuje svoje ponašanje sa pravilom koje je prekršilo.
Radite na odnosu sa detetom
Kada učite dete nečemu, disciplinujete ga, radite to ne da biste ga povredili, već da bi ono napredovalo. To podrazumeva da sednete sa njim, da porazgovarate o pravilima koja je prekršilo, objasnite mu posledice i date predlog kako može da popravi ono što je uradilo. Na ovaj način, vi i dete postajete tim, a ne razvijate kod njega mentalitet "mi i vi". Važno je da pokažete razumevanje za njegova osećanja, ali i da razgovarate o tome kako ste se u određenoj situaciji osećali vi ili neko drugi. Prihvatanjem osećanja obe strane, stvara se jaka veza između roditelja i deteta.
Sigurno kao roditelj želite da vaše dete izraste u dobrog čoveka, a za to je potrebno da radite sa njim, a ne da budete autoritet kog se dete plaši.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)