Azijske zemlje kao što su Kina, Japan i Južna Koreja često zauzimaju prvo mesto u obrazovanju prema PISA procenama. Petnaestogodišnjaci sa istoka često postižu bolje rezultate u matematici, čitanju i nauci od ostalih učenika iz ostatka sveta.
Odgajanje talentovanog i uspešnog deteta koje poštuje starije, njihovu kulturu i dobro je razvijena osoba su glavni ciljevi u istočnim zemljama. Ali kako to postižu? Postoje određena pravila koja se poštuju vekovima.
1. Ne veruju da je obrazovanje najvažnije u životu
Ovaj sertifikat važi samo za prve dve godine života. U ovom periodu akcenat je stavljen na emocije, pa su deca okružena ljubavlju i brigom. Telesni kontakt je veoma važan i roditelji često nose svoju decu čak i kada to nije neophodno.
Na Istoku se ne veruje da deca ništa ne razumeju pre određenog uzrasta. Veruju da deca, iako ne mogu da odgovore, počinju da dobijaju i analiziraju informacije i pre rođenja. Zato se roditelji trude da budu dobar uzor čak i kada je njihovo dete veoma malo.
2. Oni cene lično iskustvo
Za razliku od zapadnog obrazovnog sistema, roditelji u istočnim zemljama ne koriste zabrane. Ako dete učini nešto opasno ili loše, odrasli pokušavaju da mu skrenu pažnju na nešto drugo. U istočnom sistemu veruje se da zabrane mogu zaustaviti interesovanje deteta za istraživanje. Dete će biti svesno opasnosti i zašto određene stvari treba izbegavati, ali mu niko neće braniti. Tako će ova deca u budućnosti imati kreativniji način razmišljanja, umeju da zamišljaju jedinstvena rešenja, poštuju važna pravila i poštuju odrasle.
3. Njima nisu važni sopstveni interesi
Roditelji na Zapadu će reći "nemoj sebe povrediti", a na Istoku "nemoj povrediti druge". Deca se i pre 3. godine uče da poštuju druge ljude, životinje i brinu o prirodi. Deca su vaspitana tako da mogu da žive sa drugim ljudima, da im pomažu i brinu o njihovim interesima. U Japanu ljudi veruju da je ovaj pristup veoma važan za razvoj harmoničnog društva. Zato se deca uče da budu deo tima.
4. Deca rano počinju da se bave aktivnostima
Nakon što se deca nauče osnovama lepog ponašanja, počinje njihov svestrani razvoj. Smatra se sasvim normalnim da dete od tri godine ima veoma naporan dan. Deca mogu istovremeno da pohađaju časove engleskog, matematike, crtanja, glume i pevanja. Zahvaljujući ovom sistemu, sva deca do 4. godine mogu da sviraju bar jedan instrument i poznaju osnove matematike i gramatike. A sa 5 godina deca se spremaju za polazak u školu. Bezbrižno detinjstvo se završava, a oni se i dalje uče disciplini.
5. Deca idu sama u osnovnu školu
U Japanu i Južnoj Koreji šestogodišnja deca idu sama u školu. Majke ne vode decu u školu. Kada deca krenu u školu, obično znaju da broje, pišu i čitaju jednostavne knjige. U azijskim zemljama ljudi veruju da učenje dece da računaju u ranom uzrastu razvija prednje režnjeve mozga i njihove kreativne sposobnosti.
6. Deca ne moraju da žure da izaberu profesiju
Između 12 i 16 godina, dete se smatra odraslim u smislu zrelosti. Oni sami donose odluke i za njih su odgovorni. Za razliku od Zapada, tamo deca ne žure da izaberu profesiju ako nisu spremna. Tu su porodične veze veoma važne. Dete može da živi sa svojom porodicom koliko mu je potrebno. Ali često sa 14 godina deca već znaju šta žele da postanu i mogu da žive samostalno.
Ovaj sistem postoji stotinama godina. Omogućava roditeljima da odgajaju pametnu, talentovanu decu koja poštuju tradiciju, druge ljude i dobro rade u timu. Najvažnije pravilo istočnog sistema glasi: "Za razvoj zdravog deteta neophodne su roditeljske odluke, ljubav i briga. A disciplina, uz samostalnost, omogućava postizanje odličnih rezultata u obrazovanju i radu."
(Yumama)
BONUS VIDEO: