- Psiholog Mihail Labkovski smatra da deci nije potrebna stalna kontrola, već ljubav, poverenje i prostor za samostalnost.
- On ističe da roditelji ponekad treba da promene pojedine stvari kod sebe, a ne da urade još nešto za dete.
Roditelji danas imaju bezbroj pitanja: Da li dovoljno radimo sa detetom? Da li bi trebalo da ide na još jednu aktivnost? Kako da mu pomognemo oko škole? Da li previše popuštamo ili smo ipak previše strogi?
Psiholog Mihail Labkovski smatra da se odgovor često ne krije u tome šta još treba da uradimo za dete, već u tome šta mi kao roditelji treba da promenimo kod sebe.
Prema njegovom pristupu, roditeljska anksioznost, strahovi i potreba za kontrolom često se prenose na decu. Zato umesto stalnog nadgledanja, savetuje više poverenja i odgovornosti primerene uzrastu.
1. Volite dete zbog onoga što jeste, a ne zbog uspeha
Detetu nije potrebna ljubav koju mora da "zasluži" dobrim ponašanjem, ocenama ili medaljama.
Labkovski naglašava da dete treba voleti jednostavno zato što je naše dete – a ne zato što je dobilo peticu, pobedilo na takmičenju ili uradilo ono što smo očekivali.
Drugim rečima, uspeh deteta ne bi trebalo da bude uslov za roditeljsku ljubav i prihvatanje.
2. Škola je detetova odgovornost
Jedan od njegovih saveta mogao bi posebno da iznenadi roditelje: ne radite domaći zajedno sa detetom, ne pakujte mu školsku torbu i ne pretvarajte se u njegovog ličnog školskog asistenta.
Naravno, roditelj treba da bude podrška kada je potrebna, ali Labkovski smatra da školske obaveze treba postepeno prepustiti detetu.
Čak i ocene, prema ovom pristupu, ne bi trebalo da budu razlog za svakodnevno ispitivanje, pritisak i prebacivanje.
3. Detetu su potrebni sati "ničega"
Koliko puta ste čuli da dete "gubi vreme" ako nema neku aktivnost?
Labkovski smatra upravo suprotno. Deci je potrebno nekoliko sati slobodnog, nestrukturisanog vremena svakog dana – bez treninga, časova, domaćih zadataka i unapred isplaniranih aktivnosti.
To je vreme u kojem dete može da se igra, dosađuje, smišlja šta će raditi ili jednostavno ne radi ništa.
Jer i dosada može da bude važan deo detinjstva.
4. Ne moraju baš svi mališani na pet aktivnosti
Stručnjak savetuje roditeljima da ne žure sa intenzivnim učenjem kod dece mlađe od šest ili sedam godina.
Strani jezici, šah i različiti edukativni programi mogu biti korisni, ali problem nastaje kada dete ima prenatrpan raspored i kada se od njega očekuje da stalno nešto uči i postiže.
Detinjstvo ne mora da bude priprema za prijemni ispit.
5. Dajte detetu određenu finansijsku slobodu
Labkovski savetuje da deca već oko šeste godine počnu da dobijaju džeparac. Ideja nije samo u novcu, već u tome da dete postepeno uči da donosi male odluke i preuzima odgovornost.
Prema njegovom pristupu, roditelji ne bi trebalo da kontrolišu svaki dinar niti da džeparac vezuju za ocene i školski uspeh.
6. Prvo "stavite masku" sebi
Možda je ovo i najvažnija poruka njegovog pristupa. Kao u avionu, gde najpre sebi stavljamo masku sa kiseonikom, roditelj prvo mora da se pobrine za sebe.
Ako smo stalno anksiozni, iscrpljeni i preplašeni za budućnost svog deteta, teško ćemo mu pružiti osećaj sigurnosti.
Zato Labkovski roditeljima poručuje da pre nego što pokušaju da "poprave" dete, treba da pogledaju sopstvene strahove, očekivanja i potrebu za kontrolom.
Da li se slažete?
Možda nije realno primeniti svaki od ovih saveta u svakoj porodici. Ipak, neke njegove ideje otvaraju važno pitanje: da li ponekad toliko želimo da budemo dobri roditelji da zaboravimo da deci zapravo treba više prostora da budu – deca?
Manje kontrole, više poverenja i dovoljno vremena za igru možda zvuče jednostavno, ali su u svakodnevnom životu često mnogo teži nego što deluju.
U galeriji ispod pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:
BONUS VIDEO:
