Nasmejani, glasni, neposredni i poznati po gostoprimstvu, Grci imaju odnos prema porodici i vaspitanje dece u mnogo čemu se razlikuju od onoga na koji smo navikli.
Porodica je veoma važna, deca odrastaju uz snažnu povezanost sa roditeljima i rodbinom, a zajednički obroci, druženja i proslave imaju posebno mesto u svakodnevnom životu.
Ipak, priče o „grčkom vaspitanju“ često sadrže i preterivanja ili zastarele informacije. Zato je zanimljivije pogledati šta zaista možemo da izdvojimo kao karakteristike grčkog porodičnog života, i šta bi od toga moglo da bude korisno i roditeljima kod nas.
1. Porodica ima važno mesto u životu deteta
U grčkoj kulturi porodica tradicionalno ima snažnu ulogu, a veze između različitih generacija često ostaju veoma bliske.
Bake i deke nisu samo povremeni gosti u životu unuka. U mnogim porodicama predstavljaju važan deo svakodnevice i mogu učestvovati u čuvanju dece, porodičnim okupljanjima i zajedničkim aktivnostima.
Takva bliskost može detetu pružiti osećaj pripadnosti i sigurnosti. Naravno, ne treba idealizovati nijednu kulturu, svaka porodica je drugačija. Ali ideja da dete od najranijeg uzrasta zna da ima širu mrežu ljudi kojima može da se obrati svakako je vredna razmišljanja.
Šta možemo da preuzmemo: negovanje odnosa sa bakom, dekom, tetkama, stričevima i drugim članovima porodice i stvaranje porodičnih rituala koje će dete pamtiti.
2. Krštenje je važan događaj, ali nije isto što i davanje imena
U Grčkoj je pravoslavno krštenje tradicionalno veoma značajan porodični događaj. Međutim, jedna česta tvrdnja iz starijih tekstova nije tačna: dete ne ostaje bez imena sve do krštenja.
Grčko zakonodavstvo predviđa posebnu proceduru za davanje imena detetu, koju roditelji mogu sprovesti nezavisno od krštenja. Zvanični grčki portal izričito navodi da se ime deteta određuje kroz postupak imenovanja, dok je prijava krštenja posebna i opciona procedura. Krštenje, naravno, i dalje ima veliko versko i kulturno značenje za mnoge grčke porodice.
Šta možemo da preuzmemo: ideju da važne događaje u detinjstvu treba obeležavati i okupljati porodicu oko njih. Takvi rituali često postaju uspomene koje dete nosi kroz život.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda letovanje u Pargi!
3. Obrazovanje
Prema informacijama grčkih državnih službi, deca se u vrtić upisuju od četvrte godine, a obrazovanje je obavezno od 4. do 15. godine. Obavezni deo sistema obuhvata vrtić, osnovnu školu i nižu srednju školu.
Osnovna škola počinje oko šeste godine i traje do 12. godine, nakon čega sledi gimnazija, odnosno niža srednja škola, do približno 15. godine. Nakon toga učenici mogu nastaviti obrazovanje u liceju ili drugim srednjoškolskim programima.
4. Deca rastu uz mnogo zajedničkog vremena
Jedna od lepih ideja koja se može izdvojiti iz tradicionalnog prikaza grčkog porodičnog života jeste značaj zajedničkog vremena Obrok nije uvek samo prilika da se nešto pojede. Porodični ručak ili večera mogu biti vreme za razgovor, šalu i druženje.
Isto važi i za porodična okupljanja. Detetu nije potrebno da svaki trenutak bude ispunjen aktivnostima, kursevima i obavezama. Nekada je dovoljno da sedi za stolom sa roditeljima, sluša razgovor odraslih i bude deo porodične atmosfere. To je možda jedna od najjednostavnijih stvari koje možemo da preuzmemo. Manje jurnjave, a više zajedničkih trenutaka.
A šta je sa grčkim opuštenim stavom?
Disciplina bez stalnog kažnjavanja
Grčko roditeljstvo ne može se jednostavno opisati kao potpuno popustljivo. Postoje pravila, očekivanja i nadzor, ali način na koji se ona postavljaju može biti manje autoritaran. U istraživanju grčkih roditelja pronađeni su različiti profili, uključujući roditelje koji kombinuju visok nivo autoritativnosti sa niskim nivoom autoritarnosti.
To znači da roditelj može jasno da kaže šta se očekuje od deteta, ali i da mu objasni zašto neko pravilo postoji. To je velika razlika u odnosu na pristup „uradi tako zato što sam ja rekao“. Granica ostaje, ali dete uz nju dobija i objašnjenje.
Deca ne moraju stalno da budu zauzeta
Ovo je možda jedna od zanimljivijih lekcija. U savremenoj Grčkoj roditelji veoma ozbiljno shvataju obrazovanje i organizovane aktivnosti dece, a istraživanja pokazuju da mnogi ulažu značajno vreme i novac u vannastavne aktivnosti. Ipak, istraživanja o dečjoj igri u grčkim školama pokazuju koliko su deci važni sloboda izbora, druženje, zadovoljstvo i mogućnost da sama učestvuju u odlučivanju tokom igre.
Zato se iz grčkog načina života može izvući zanimljiva poruka: dete ne mora svaki slobodan sat da pretvori u novi uspeh. Nekada može da se igra, nekada da sedi sa odraslima, nekada da bude napolju bez posebnog cilja, a ponekad jednostavno može i da mu bude dosadno.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda letovanje u Neos Marmarosu!
Ne mora se od svega praviti veliki problem
Možda je upravo ovo ono što mnogim roditeljima najviše nedostaje. Ako dete prospe sok, ne mora odmah da usledi velika lekcija. Ako zakasni nekoliko minuta, svet se neće srušiti. Ako se na porodičnom ručku malo glasnije smeje, to ne mora automatski da bude razlog za opomenu.
To ne znači da roditelji treba da ignorišu nepristojnost ili loše ponašanje. Deca se uče pravilima i odgovornosti. Ali postoji razlika između učenja deteta granicama i stalnog ispravljanja svakog njegovog ponašanja. Upravo tu grčki pristup može da bude zanimljiva inspiracija.
Porodica je mesto gde dete ne mora stalno da se dokazuje
Grčka kultura tradicionalno pridaje veliki značaj porodici i međugeneracijskoj povezanosti. Dete zato nije samo učenik koji mora da ima dobre ocene, sportista koji mora da trenira ili mali čovek koji stalno mora nešto da postigne. Ono je i deo porodice.
Za stolom sluša odrasle, učestvuje u razgovoru, ide u posete, druži se sa rođacima i provodi vreme sa bakom i dekom. Takvo okruženje detetu šalje jednostavnu poruku: ne moraš ništa posebno da postigneš da bi bio važan član porodice.
Grci decu ne uče da je život samo takmičenje
Naravno, grčki roditelji nisu protiv uspeha. Obrazovanje je veoma važno, a pritisak oko školovanja i vannastavnih aktivnosti može biti značajan. Ipak, upravo zato je zanimljivo koliko je važna i druga strana detinjstva – druženje, igra i slobodno vreme.
Istraživanja o grčkoj deci pokazuju da igru povezuju sa slobodom izbora, društvenim odnosima, zadovoljstvom i ličnim razvojem. To je možda jedna od najlepših poruka koju možemo da prenesemo u svoje porodice: detinjstvo ne mora da bude projekat. Ne mora svaki dan da bude produktivan, niti svaka aktivnost mora da ima obrazovni cilj.
Opušteno roditeljstvo ne znači odsustvo pravila
Ovo je možda i najvažnije. Opušteno roditeljstvo ne znači da dete nema granice. Potrebni su mu rutina, pravila i jasna očekivanja, ali način na koji ih postavljamo može da bude drugačiji.
Umesto da se svaki zahtev pretvori u raspravu, roditelj može mirno da kaže: „Znam da želiš da nastaviš da se igraš, ali sada je vreme da krenemo.“ Granica je i dalje tu, samo je manje borbe oko nje.
BONUS VIDEO:
