Mnogi se sa osmehom sećaju detinjstva provedenog kod bake, mirisa omiljenih kolača, bezbrižnih dana i osećaja da u njenoj kući gotovo sve može. Međutim, sasvim je drugačija situacija kada baka ne pomaže povremeno, već preuzme glavnu ulogu u odgajanju deteta. Iako je to nekada jedino moguće rešenje, psiholozi upozoravaju da takva promena može ostaviti duboke emocionalne posledice.
Život često donosi okolnosti u kojima roditelji nisu u mogućnosti da brinu o detetu. Nekada su razlog posao i egzistencija, nekada razvod, nova porodica ili druge teške životne okolnosti. U tim situacijama bake i deke postaju oslonac, ali odnos između deteta i roditelja može se značajno promeniti.
Psiholog Marina Mjauš objašnjava da se tada porodične uloge često potpuno menjaju.
„Kada baka preuzme ulogu glavnog staratelja, majka u detetovim očima često postaje osoba koja dolazi povremeno, donosi poklone i popušta u svemu. Tako se između njih razvija odnos koji više liči na prijateljstvo nego na prirodnu vezu roditelja i deteta“, navodi psiholog.
Istovremeno, baka preuzima odgovornost za svakodnevno vaspitanje, postavlja pravila i granice, što može biti veoma teško, naročito ako je starija, narušenog zdravlja ili pod velikim stresom.
Stroga kontrola može ostaviti posledice
Stručnjaci ističu da bake često, iz želje da ne naprave grešku i zaštite dete, uvode stroga pravila i veliku kontrolu. Dete takav odnos može doživeti kao preteranu kontrolu ili nedostatak slobode.
Dodatni problem nastaje ukoliko dete sluša negativne komentare o roditelju koji nije prisutan. Takve poruke mogu izazvati osećaj zbunjenosti, krivice i nesigurnosti.
U galeriji ispod pogledajte kako izgleda put oko sveta sa detetom u rancu!
Osećaj manje vrednosti
Deca koja odrastaju bez svakodnevnog prisustva roditelja često razvijaju uverenje da sa njima nešto nije u redu ili da nisu bila dovoljno važna da bi roditelj ostao uz njih. Psiholog objašnjava da zbog toga neka deca idealizuju odsutnog roditelja i stvaraju sliku o njemu koja nema mnogo veze sa stvarnošću. Kada se ta slika kasnije sruši, razočaranje može biti veoma bolno.
Potreba da stalno udovoljavaju drugima
Kod neke dece razvija se obrazac ponašanja u kojem neprestano pokušavaju da zasluže ljubav i prihvatanje. Takve osobe kasnije često imaju potrebu da svima ugađaju, teško postavljaju granice i stavljaju potrebe drugih ispred svojih, plašeći se odbacivanja.
Problemi sa samopouzdanjem
Preterano zaštitnički odnos može ostaviti dve potpuno različite posledice. Jedna deca odrastaju nesigurna i stalno traže nekoga ko će donositi odluke umesto njih. Druga postaju perfekcionisti koji imaju osećaj da moraju biti najbolji u svemu kako bi zaslužili ljubav i priznanje.
Prema rečima psihologa, iza oba obrasca krije se ista potreba, želja da ih roditelj konačno primeti, prihvati i pokaže da su važni.
Da li to znači da će svako dete imati posledice?
Ne. Stručnjaci naglašavaju da samo odrastanje uz baku nije problem. Presudan je kvalitet odnosa koji dete ima sa roditeljima, način na koji odrasli međusobno komuniciraju i koliko se dete oseća voljeno, sigurno i prihvaćeno.
U mnogim porodicama upravo bake pružaju detetu stabilnost, toplinu i osećaj sigurnosti kada roditelji prolaze kroz težak period. Problemi nastaju kada dete dugo ostane bez bliskog odnosa sa roditeljem ili kada je izloženo sukobima odraslih.
Mogu li se posledice prevazići?
Psiholozi smatraju da mogu. Prvi korak je da osoba prepozna emocije koje nosi još iz detinjstva i dozvoli sebi da ih prihvati, umesto da ih potiskuje. Razgovor sa psihologom, iskrena komunikacija sa članovima porodice i rad na samopouzdanju mogu pomoći da se stare emocionalne rane postepeno zaleče.
Važno je zapamtiti da detinjstvo može ostaviti trag, ali ne mora zauvek odrediti nečiji život. Uz podršku i rad na sebi moguće je izgraditi zdrave odnose i prekinuti obrasce koji su nastali u najranijim godinama.
BONUS VIDEO:
