- Pre četrdesetak godina, u Jugoslaviji su se dečji rođendani slavili kod kuće, u dnevnoj sobi.
- Deca su se služila sendvičima, grickalicama i domaćom tortom, a sami su smišljali igre i zabavu za sebe.
Kada danas pogledamo dečje rođendane pune preskupih balona, profesionalnih animatora i zakupljenih igraonica, ne možemo a da se ne zapitamo – da li su zaista lepši od onih koje smo mi imali? Pre oko četiri decenije rođendanska slavlja bila su daleko skromnija, ali će vam svako ko je odrastao u to vreme reći da su upravo ona ostala među najlepšim uspomenama iz detinjstva.
Glavno mesto okupljanja bila je dnevna soba. Na jedan dan pretvarala bi se u veselu košnicu ispunjenu rođacima, komšijama i školskim drugarima. Nije bilo keteringa ni skupih posluženja – naše majke i bake ulagale su mnogo truda i ljubavi da danima unapred pripreme pravu domaću gozbu. Preko stola bi se prostirao svečani stolnjak, a na njemu su se šepurili dobro poznati sendviči sa sirom i šunkom, činije pune grickalica i razni domaći kolači.
Nazdravljalo se običnim čašama iz kojih smo pili sokove od limuna i narandže, dok su se stariji gosti opuštali uz šoljicu kafe i čašu mineralne vode.
Zvezda svakog rođendana bila je bogata domaća torta, najčešće voćna ili čokoladna, raskošno ukrašena slojevima šlaga iz kojih su virile svećice. A tek pokloni! Iako iz današnje perspektive deluju skromno, za nas su predstavljali pravo blago.
Oduševljavali smo se kada bismo iz ukrasnog papira izvukli novu pernicu, bojice, društvenu igru, lutku, autić, knjigu ili čak samo jednu čokoladu.
Za vrhunsku zabavu nije nam bio potreban niko da nas usmerava i animira. Deca su sama stvarala svoju sreću – odzvanjao je smeh dok smo igrali žmurke, školice i muzičke stolice ili jednostavno bezbrižno đuskali uz zvuke starog kasetofona.
Nije bilo mobilnih telefona ni stotina gotovo istih fotografija. Umesto toga, fotoaparatom na film napravilo bi se tek nekoliko snimaka, a zatim bismo danima s nestrpljenjem čekali da se te dragocene uspomene razviju.
Možda naši rođendani u vreme Jugoslavije nisu odisali luksuzom i raskoši, ali su imali nešto što se novcem ne može kupiti – neprocenjivu toplinu, iskren smeh i osećaj zajedništva koji je svaki od tih dana činio nezaboravnim.
U galeriji ispod pogledajte i najlepše citate Duška Radovića o odrastanju:
BONUS VIDEO:
Izvor: zena.blic.rs/Yumama
