Dok su u Srbiji dečji rođendani često veliki događaji sa igraonicama, animatorima, bogatim švedskim stolovima i skupim poklonima, u Švedskoj je filozofija potpuno drugačija.
Tamo se mnogo više pažnje poklanja druženju, jednakosti među decom i tome da nijedno dete ne oseti pritisak zbog novca ili poklona. Zato mnogi roditelji iz drugih zemalja ostanu iznenađeni kada prvi put dobiju pozivnicu za dečji rođendan u Švedskoj.
Poklon ne bi trebalo da bude skuplji od 10 evra
Jedno od nepisanih pravila u mnogim švedskim porodicama jeste da poklon za rođendan bude simboličan. Roditelji često preporučuju da vrednost poklona bude između 50 i 100 švedskih kruna, što je otprilike od 5 do 10 evra ili oko 1.000 dinara. U nekim vrtićima i školama to se čak naglasi na pozivnici, kako se nijedna porodica ne bi osećala neprijatno Ideja nije u tome da dete dobije što skuplji poklon, već da svi mogu ravnopravno da učestvuju. Najčešće se poklanjaju knjige, društvene igre, bojanke, puzzle, pribor za crtanje ili sitne igračke.
Proslava je jednostavna i bez pompe
Za razliku od Srbije, gde se rođendani često organizuju u igraonicama uz desetine gostiju, animatore i bogatu trpezu, u Švedskoj su proslave mnogo skromnije. Često se održavaju kod kuće ili u obližnjem parku. Na stolu se uglavnom nalaze torta, voće, grickalice, sokovi i nekoliko jednostavnih zalogaja. Roditelji retko imaju želju da impresioniraju druge roditelje. Važnije im je da se deca lepo provedu.
U galeriji ispod pogledajte najlepše rođendanske čstitke za dečake!
Deca se sama zabavljaju
Umesto organizovanog programa i animatora, švedska deca najveći deo vremena provode igrajući se zajedno.
Najčešće igre su:
- potraga za blagom
- muzika i ples
- igre sa balonima
- poligoni sa preprekama
- crtanje i kreativne radionice
- društvene igre
- igra napolju ako vreme dozvoljava
Ideja je da deca sama osmišljavaju igru i uče da sarađuju, bez stalne intervencije odraslih.
Pozivaju se svi ili gotovo svi
U mnogim švedskim vrtićima i školama postoji važno pravilo. Ako se pozivnice dele u ustanovi, pozvana moraju biti sva deca iz grupe ili razreda, ili bar sva deca istog pola, kako se niko ne bi osećao isključeno. Ukoliko roditelji žele da naprave manju proslavu, pozivnice šalju privatno, van škole. Na taj način pokušava se da se izbegnu osećaj odbačenosti i nepotrebna rivalstva među decom.
Nema takmičenja među roditeljima
Ono što mnogi stranci prvo primete jeste da roditelji retko upoređuju rođendane. Niko ne govori koliko je ko potrošio, koliko je torta koštala ili koliko je poklona dete dobilo. U švedskoj kulturi veoma je važna skromnost i izbegavanje pokazivanja materijalnog statusa. To je povezano i sa poznatim skandinavskim principom „lagom“, koji znači – ni previše, ni premalo, već taman koliko treba.
Pokloni se često otvaraju tek kada gosti odu
Još jedan zanimljiv običaj jeste da se u mnogim porodicama pokloni ne otvaraju odmah pred gostima. Razlog je jednostavan – da nijedno dete ne upoređuje poklone i da se neko ne bi osećao neprijatno ako je doneo skromniji dar. Na taj način pažnja ostaje na druženju, a ne na tome ko je šta kupio.
Šta iz ovoga možemo da naučimo?
Naravno, ne postoji jedan „ispravan“ način proslave rođendana. Deca u Srbiji obožavaju igraonice, animatore i velika okupljanja, dok švedski mališani odrastaju u nešto drugačijoj kulturi. Ipak, švedski pristup nosi zanimljivu poruku.
Kada se ukloni pritisak oko skupih poklona, luksuznih proslava i međusobnog poređenja roditelja, u prvi plan dolazi ono zbog čega rođendan i postoji, zajednička igra, prijateljstvo i uspomene.
Možda upravo zato mnoga švedska deca od malih nogu uče da vrednost jednog rođendana ne određuje cena poklona ili veličina torte, već ljudi sa kojima ga slave.
BONUS VIDEO:
