Da li ste roditelj tip C? Evo kako da znate i koje su prednosti, a koje mane ovakvog vaspitanja

• Roditeljstvo tip C je kombinacija tipova A i B. 
• Ovaj pristup podrazumeva nešto između preterane strogoće i strukture i totalne ležernosti. To znači da roditelji i dalje postavljaju granice i pravila, ali prihvataju i da ne ide baš uvek sve po planu. 

Šta znači biti roditelj tipa C?

Roditelj tipa C fokusira se na ono što je "dovoljno dobro", a ne savršeno.

"Ovaj pristup prepoznaje da deca ne napreduju jer je sve savršeno organizovano, već jer se osećaju sigurno, viđeno i podržano, čak i kad je nered svuda oko njih, u kuhinji, sa igračkama ili oko odlaska na spavanje", kako za HuffPost objašnjava Suzan Groner, autorka i osnivačica The Parenting Mentor.

Roditelji tipa C veruju u rutine i očekivanja, ali shvataju da život ne ide uvek po planu. Ako dete doživi emotivni slom nakon napornog dana, povezivanje dolazi pre plana večere ili spremanja odeće. Fokus je na emocionalnoj prisutnosti i svesnom roditeljstvu, a ne na besprekornom izvršavanju zadataka i hiperkontroli. Cilj je odgajati decu koja su emocionalno sigurna i otporna.

"Roditeljstvo koje nije previše ukočeno, ali ni previše opušteno, prava 'Zlatokosina zona' između pritiska i slobode. Radi se o prihvatanju činjenice da roditeljstvo ne može biti savršeno, ali da se struktura ipak ne odbacuje u potpunosti", kako roditeljstvo tipa C opisuje roditeljska savetnica Kristene Giring.

Kako se roditeljstvo tipa C razlikuje od tipa A i B?

Alison Mekvejd, licencirana savetnica i vlasnica Tree House Therapy, objašnjava da je pojam tipa C nastao jer mnogi roditelji ne prepoznaju sebe ni u tipu A, ni u tipu B.

Tip A roditelji su često strukturisani, ambiciozni i organizovani, ulažu puno u optimizaciju vremena, rezultata i resursa. Tip B roditelji su opušteniji, fleksibilniji i manje stresirani zbog nereda, rasporeda ili odstupanja od planova. Iako je pristup tipa A koristan, preterana krutost i nerealni zahtevi mogu biti problem. Tip B donosi lakoću i kreativnost, ali nedostatak strukture može da dovede do nesigurnosti kod dece.

Roditeljstvo tipa C pronalazi ravnotežu između ove dve krajnosti. Deca imaju rutinu i strukturu, ali roditelj može fleksibilno da reaguje kad situacija to zahteva. Na primer, domaći zadatak ima rok, ali ako je dete preopterećeno, roditelj prilagođava plan i dopušta da dete odabere svoj "blok za domaći". Struktura je tu da služi porodici, a ne da ograničava.

"Radi se o rebrendiranju klasičnih stilova: autoritarno tip A, ležerno tip B i autoritativno tip C. Istraživanja pokazuju da autoritativno roditeljstvo, odnosno tip C, često donosi najbolje rezultate", ističe Giring.

Prednosti roditeljstva tipa C

Mnoge majke osećaju olakšanje kad se prepoznaju u roditeljstvu tipa C, jer ono smanjuje pritisak savršenstva i roditeljskog sagorevanja.

"Prednosti uključuju veće saosećanje prema sebi, manje pritiska da se 'sve odradi' i manju osetljivost na roditeljsko sagorevanje", ističe Mekvejd.

U kulturi gde društvene mreže često prikazuju "savršene mame" – kuvanje od nule, savršeno obučena deca, izvrsne ocene i uredan dom – mnogi roditelji odustaju jer se osećaju nedovoljno dobrim. Model tipa C omogućuje prihvatanje nesavršenosti i jačanje otpornosti kod roditelja i dece.

Roditelj tipa C pruža podršku bez preuzimanja odgovornosti za sve greške. Ako dete zaboravi projekat ili pogreši u prijateljstvu, roditelj pokazuje empatiju i daje smernice umesto da odmah "popravlja" situaciju. Na taj način deca uče kako da se nose s problemima i emocionalno rastu, a roditelj pokazuje da vrednost nije u savršenstvu nego u podršci i osećaju sigurnosti.

Mogući izazovi roditeljstva tipa C

Ovaj stil zahteva prihvatanje neizvesnosti i emocionalnu samoregulaciju, što može biti izazovno, posebno za roditelje koji su odrasli u uverenju da je uspeh jednak strukturi, a kontrola jednaka smirenosti. Roditelj tipa C i dalje postavlja granice i sprovodi posledice, ali bez panike, srama ili preterane krutosti.

Mekvejd dodaje da etikete tip A, B ili C ne bi trebalo da ograničavaju roditelje jer se niko ne uklapa savršeno u jednu kategoriju. Stil roditeljstva oblikuju temperament, kulturni uticaji, iskustva, dostupni resursi i individualne potrebe porodice.

Roditeljstvo tipa C pruža ravnotežu između strukture i fleksibilnosti, dopuštajući roditeljima da budu prisutni, saosećajni i dosledni. Deca uče otpornost, emocionalnu regulaciju i kako da prihvate svoje greške. Ovaj stil naglašava važnost podrške i vrednosti dece kao ljudi, a ne njihove savršenosti ili postignuća.

U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: ordinacija.hr/Yumama