3 situacije u kojima roditelji ne treba da se izvine deci

Mama u raspravi sa ćerkom — 3 situacije u kojima roditelji ne treba da se izvine deci Foto: Shutterstock/fizkes

Roditelji greše i sasvim je normalno da se izvine detetu kada shvate da su pogrešili.
U nekim situacijama, međutim, izvinjenje nije najbolja opcija.

Treba li roditelj da se izvini detetu? Apsolutno. Roditelji greše i treba da se izvine. Decu učimo sopstvenim primerom, pre svega. Važno je izviniti se i objasniti kako je došlo do greške, pa zajedno izgladiti sve. Ali, kako i u svemu, nije dobro preterati ni sa izvinjenjima. Jer u trenutku kad preteramo, onda to izvinjenje znači sve manje i manje, a deca odjednom počnu da zahtevaju i očekuju da im se izvinimo za sve…

Uvek je važno priznati kada povredimo dete ili nešto pogrešimo, ali ako se izvinimo u trenucima kada ne bi trebalo, zapravo propuštamo priliku da pomognemo deci da rastu i uče na svojim greškama. Pa treba li roditelj da se izvini detetu? Da, ali postoje ipak i situacije kada treba dobro razmisliti pre nego što kažemo: "Žao mi je."

Kada nismo preterali ni u čemu

Samo zato što pokazujemo emocije ne znači da smo pogrešili. Možemo da budemo strogi kada smo ljuti. Možemo da budemo tužni i da plačemo. Možemo da budemo frustrirani i razočarani. Ponekad naša deca moraju da vide ovu vrstu snažnih i "sirovih" emocija kod nas kako bi shvatila svu težinu sopstvenih grešaka. Ali, postavlja se pitanje jesmo li našom reakcijom prešli granicu? Je li to što smo rekli bilo uvredljivo? Je li otišlo predaleko ili trajalo predugo? Ako ne, razmislite dvaput pre nego što se izvinite.

Izvinjavanje zbog emocija uči našu decu da je osećanje emocija pogrešno. Ali, ponekad naša deca percipiraju ljutnju intenzivnije nego što bi nam bila namera. U tim trenucima dobro je sesti s njima i razgovarati o tome šta je rečeno i kako. Možete da se izvinite ako je išta bilo grubo, ali ne i zbog osećanja koje ste pokazali.

Kada razmišljaju o tome gde su pogrešili

Jedan od najvećih izazova roditeljstva je dati detetu dovoljno vremena da procesuira svoju grešku. Roditelj želi da dete to vidi odmah i sad i da se odmah pokaje! Ali, deci treba vremena da obrade to. Nije bitno jedino kako popraviti situaciju u tom određenom trenutku. Čak i ako svom detetu dugujete izvinjenje, dajte mu malo vremena pre nego što uletite i kažete da vam je žao. Kada to uradite prebrzo, to može da skloni fokus sa onoga što je dete uradilo pogrešno na ono što ste vi uradili.

Neka deca neko vreme razmišljaju o svojoj ulozi u tome pre nego što im odvratite pažnju od učenja lekcije na ovaj način.

Kad izvinjenje nije potrebno

Ovo je teško. Ponekad se osećamo loše zbog svoje dece jer zaista zaslužuju izvinjenje od nekog drugog, poput tate ili brata ili sestre, ali je ne dobiju. U želji da im olakšamo bol, izvinjavamo se u ime te osobe. Ali kada se izvinimo u ime drugih, radimo nešto što nije naša odgovornost. Umesto toga, važno je pokazati saosećajnost. Dajte detetu do znanja da znate da je teško, recite mu da vidite bol koji oseća.

Ali, odustanite od pokušaja kontrolisanja sukoba koji se odvija između vašeg deteta i drugih ljudi. Svakom roditelju sukobi, svađe i negativni osećaji stvaraju osećaj neprijatnosti. Zbog te nelagode želimo uvek da odmah poboljšamo sve i da rešimo situaciju. Međutim, izvinjenje koje nije na mestu i nema opravdan razlog nije dobar izbor. Nije mudro izvinjavati se samo zato da bi se nešto brže dogodilo. Sledeći put kad poželite da uletite i izvinite se, zastanite i postavite sebi ova tri pitanja: