Roditeljstvo se često posmatra kroz prizmu rezultata: učinili smo nešto na određeni način, pa je dete ispalo ovakvo ili onakvo. Ali šta ako bismo perspektivu okrenuli naglavačke? Šta ponašanje deteta govori o roditelju? Ako, na primer, petogodišnje dete odbija da složi igračke bez novčane nagrade, znači li to da je roditelj previše popustljiv - ili briljantan strateg?
Takva pitanja muče mnoge roditelje, posebno kada počnu da se pitaju hoće li detetovo ponašanje razotkriti njihove nesigurnosti i greške. Kako bi se rasvetlilo šta određeni obrasci ponašanja deteta mogu da otkriju o roditeljskim metodama, oslonili smo se na savete psihoterapeutkinje i stručnjakinje za roditeljstvo.
Prema njenim rečima, određena ponašanja mogu da upućuju na izazove u vaspitanju, ali i da pokažu kada je vreme za promenu pristupa.
1. Razmaženo ponašanje
Mogući izazov u roditeljstvu: Prevelika zaštita i preuzimanje detetovih zadataka
Psihoterapeutkinja Nikol Ranion objašnjava da je prirodno da roditelji žele da zaštite dete od bola. Ali ako im život učinimo previše lakim i štitimo ih od svake, pa i najmanje frustracije, to može da ima dugotrajne posledice.
"Razmazimo decu kada im oduzmemo priliku da samostalno izvršavaju zadatke primerene svom uzrastu, čime im onemogućujemo da dosegnu važne razvojne prekretnice."
Takav propust dovodi do toga da roditelji ne razvijaju svest o važnosti podsticanja samostalnosti kod dece u pravim fazama razvoja.
2. Odbijanje kućnih poslova
Mogući izazov u roditeljstvu: Umor od prigovaranja, nepostojanost pravila i granica
Svi smo to doživeli - kažemo detetu da mora da pospremi igračke i odlučni smo u tome, ali na kraju ipak mi budemo ti koji vraćaju igračke na mesto. Ranion objašnjava da, kada se deca opiru obavezama, umorni roditelji često popuste ili počnu da im nude mito. Problem je u tome što na ovaj način učimo decu da mogu da izbegnu odgovornost ako dovoljno prigovaraju.
"Važno je da ne plaćate deci za osnovne kućne poslove jer to šalje poruku da nisu dužni da preuzmu odgovornost ako im nešto nije prijatno", kaže ona. Umesto toga, treba naglašavati važnost porodičnog zajedništva - svi doprinose i pomažu.
"Ponekad činimo stvari za svoje bližnje čak i kada nam se nešto ne radi, jer je to deo naše uloge unutar porodice".
3. Anksioznost
Mogući izazov u roditeljstvu: Prevelika uključenost i rešavanje svega umesto deteta
"Anksioznost kod dece često proizilazi iz nerazrešenih emocionalnih problema, a deca tada pokušavaju da preuzmu kontrolu nad okolinom koja im deluje nepredvidivo", kaže Runion.
Taj lažni osećaj kontrole dovodi do ponašanja koja mogu da izgledaju kao bespomoćnost, što zatim podstiče roditelje da još više "rade umjesto njih". Ali to je zapravo uzrok problema, a ne rešenje. "Izbegavanje prirodnih razvojnih izazova samo pogoršava emocionalne teškoće", dodaje.
Ključno je da ses zapitamo - pružamo li detetu dovoljno slobode primereno njegovom uzrastu? Preuzimamo li previše odgovornosti umesto njega?
Baš kao i kod prethodnih primera, Runion naglašava koliko je važno da deca prolaze kroz greške, frustracije i neuspehe. Otpornost na neprijatnost podstiče razvoj samopouzdanja i samostalnosti - to je najbolji način borbe protiv anksioznosti.
Što roditelji mogu da urade?
Roditelji postavljaju ton celoj porodici, kaže Runion. "Ljudska priroda je poput vode - poprima oblik posude u kojoj se nalazi. Roditelj je ta posuda i mora da bude čvrsta i stabilna kako bi dete moglo da izraste u zrelu, zdravu osobu".
Prvi korak? Samorefleksija. Ako nas detetovi izazovi izbacuju iz takta, možda je reč o nečemu iz našeg detinjstva. "Velike su šanse da roditelj proživljava neku nerazrešenu situaciju iz svoje prošlosti upravo u onoj fazi u kojoj je sada njihovo dete", kaže Runion. U tom procesu može pomoći podrška terapeuta ili savetnika za roditelje.
Sledeći korak je da se fokusiramo na ono što možemo da kontrolišemo. Nije lako promeniti dinamiku cele porodice, ali i najmanja promena u ponašanju jednog člana može da podstakne promene u celom sistemu. "Individualna promena može da ima velik učinak. Pitajte se: 'Koji je moj deo u ovom sistemu i šta mogu da uradim da nešto promenim?'"
I najmanja promena u razmišljanju ili ponašanju može da stvori pozitivne pomake - i u nama, i u našoj porodici.
BONUS VIDEO:
(index.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
