- Kada dete traži pažnju, ono nije razmaženo, već mu je potreban roditelj.
- Prepoznajte koji signali pokazuju da mu je potrebna pažnja i kako da mu pomognete da se oseća viđeno i voljeno.
Neka deca traže pažnju nenametljivo, druga burno i bučno. U oba slučaja – dete vapi za kontaktom, sigurnošću i ljubavlju. A kada ta potreba ostane neprepoznata, može ostaviti duboke emocionalne tragove koji ga prate kroz ceo život.
Roditelji često misle da dete "samo traži pažnju" kao da je to nešto negativno. A istina je da traženje pažnje nije razmaženost, već signal: "Trebaš mi, vidi me, čuj me, voli me."
Kako prepoznati da dete vapi za pažnjom?
- Preterano ponašanje – Deca koja iznenada postaju glasna, prkosna ili namerno "prave haos" često to rade jer im nedostaje emocionalna povezanost. Čak i negativna pažnja im je bolja nego nikakva.
- Gluma bolesti ili tuge – Ako se dete često žali na bolove bez jasnog razloga, povlači se, tuguje ili pokazuje nagle promene raspoloženja, to može biti znak da se oseća neprimećeno.
- Traženje potvrde – Dete koje stalno pita: "Jesam li dobar?", "Voliš li me?", "Jesam li lepo crtao?", pokazuje nesigurnost i želju za validacijom.
- Regresivno ponašanje – Vraćanje na ranije faze razvoja (npr. ponovo mokri u krevet, priča kao beba, želi da spava s roditeljima) može biti poziv u pomoć.
Zašto je to važno?
Deca koja hronično ne dobijaju pažnju koju im je potrebna mogu razviti osećaj da nisu vredna ljubavi. Kasnije u životu to vodi u probleme s poverenjem, niskim samopouzdanjem, anksioznošću ili čak depresijom. U emocionalnim odnosima mogu postati povučeni – ili suprotno, previše zavisni od tuđe potvrde.
Kako pomoći detetu da se oseća viđeno i voljeno?
- Kvalitetno vreme – Ne mora da traje satima. Pet minuta iskrene pažnje, bez telefona i ometanja, može učiniti čuda.
- Dosledna rutina ljubavi – Reči poput "volim te", zagrljaji, osmeh, zajednički rituali (priča pred spavanje, večera zajedno) stvaraju osećaj sigurnosti.
- Aktivno slušanje – Kad dete priča, zaustavite ono što radite. Pogledajte ga u oči. Pokažite da vas zanima.
- Ohrabrujte, ne samo korigujte – Umesto da se fokusirate samo na greške, hvalite trud, kreativnost, dobrotu.
- Postavite granice s ljubavlju – Disciplina ne isključuje toplinu. Dete koje zna da postoje pravila, ali i da ga roditelj i dalje voli, oseća se bezbedno.
U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o vaspitanju dece:
BONUS VIDEO:
Izvor: stil.kurir.rs/YuMama
