Kada vas dete laže, to obično radi iz 2 razloga: Pre nego što pobesnite zbog toga, važno je da ovo znate

• Gotovo sva deca lažu roditelje o raznim stvarima u određenim fazama života. 
• Stručnjaci kažu da uglavnom postoje dva razloga zašto deca lažu mame i tate, a otkrivaju i kako je najbolje reagovati na laži.

1. Dete se seća zadatka, ali ne i kada ga je obavilo

Ovo je posebno često kod dece s poremećajem pažnje, anksioznošću ili drugim sličnim izazovima. Ona se suočavaju s deficitom radne memorije, što im otežava pamćenje ponavljajućih zadataka.

Dete se često seća da je nahranilo psa, ali ne može da se seti je li to bilo danas ili nekog od prethodnih dana. U njegovoj percepciji, hranjenje psa danas izgleda potpuno isto kao i juče ili prošle nedelje, zbog čega mu je teško da razluči dane, a ishod na kraju izgleda kao laž.

Jesu li predali domaći? Jesu li pospremili kopačke u ormar? Da, sećaju se da su to uradili, ali ne nužno i kada. Istraživanja sprovedena na deci s ADHD-om pokazala su da su imala znatno lošije rezultate u zadacima koji su zahtevali procenu vremena ili redosleda događaja. To znači da mogu da se sećaju obavljenog zadatka, ali njihov mozak se bori sa pravilnim smeštanjem događaja na vremensku liniju.

2. Laž je brzi beg od stresa

Prisetite se trenutaka kada ste se osećali ugroženo ili pod stresom. Imate knedlu u grlu, a disanje postaje plitko i ubrzano. U takvim situacijama, vaš mozak se prebacuje u način rada za preživljavanje i aktivira "bori se ili beži" reakciju.

Kada pitate dete zašto nije napisalo domaći, nahranilo psa ili pospremilo sobu, to može izazvati identičnu stresnu reakciju. U tom trenutku, jedino što dete želi je da se ponovo oseća sigurno, a laganje se čini kao najbrži put do toga.

Dr Džerom Šulc objašnjava da su "mnoga ponašanja koja se čine negativnim ili lošim zapravo samozaštitne strategije koje deca koriste, svesno ili nesvesno, kako bi sakrila svoju nesposobnost." Ta "nesposobnost" može biti deficit radne memorije, nemogućnost fokusiranja ili neki drugi izazov s izvršnim funkcijama.

Kako se nositi s dečjim lažima

Bez obzira na to jesu li laži deteta namerne ili ne, postoje načini da to ponašanje držite pod kontrolom.

Koristite dnevnu strukturu kao podršku pamćenju

Jedan od najboljih načina je korišćenje liste obaveza. Kada dete, na primer, preda domaći ili nahrani psa, stavi kvačicu na listu. Na taj način ima vizuelni podsetnik na ono što je obavilo tog dana.

Prepoznajte kada se dete oseća ugroženo

Umesto da ga odmah optužite, mirno recite: "Nisi u nevolji, samo mi reci šta se dogodilo." Zatim radite na smirivanju situacije: duboko dišite, popijte gutljaj vode ili uradite nekoliko vežbi kako biste preusmerili energiju. O onome što se stvarno dogodilo razgovarajte tek nakon što se dete smiri i ponovo oseća sigurno.

Budite radoznali i vodite se saosećanjem

Normalno je da se osećate frustrirano kada vas dete laže. Ali, umesto da pomislite: "Opet nije predao domaći, a lagao me je da jeste!", pokušajte s ovim pristupom: "Imam dobro dete koje prolazi kroz težak period. Pitam se šta se događa i kako mogu da mu pomognem?" To je mala promena u perspektivi, ali može doneti ogromnu razliku za oboje.

Kada shvatite da se vaše dete oseća pod stresom, ugroženo ili se jednostavno ne može tačno setiti događaja, budite spremni da pređete preko same laži. Usvajanje "trenerskog pristupa" i uvođenje sistema i struktura koje mu pomažu da se seti obaveza ili oseća sigurnije smanjiće stres - i njegov i vaš. Istina je jednostavna: deca žele da budu dobra, a vi imate moć da im pomognete da u tome i uspeju.

U foto-galeriji pogledajte i savete psihologa o odgajanju dece:

BONUS VIDEO:

Izvor: index.hr/YuMama