Odnosi koji su puni ljubavi, pa čak i oni između roditelja i dece, ponekad mogu da budu toksični. Odrastanje uz toksične roditelje, emocionalne hladne, kritične ili emocionalno nestabilne, nije nimalo lako, pa dečji mozak često kasnije potiskuje sećanja da bi preživeo.
Sećanja iz detinjstva i inače mogu da budu malo nejasna, ali za one koji su odrasli sa toksičnim roditeljima, neki trenuci mogu biti potpuno potisnuti u sećanju. To nisu nužno traumatični događaji u klasičnom smislu, već male, ponavljajuće situacije koje su oblikovale način na koji osoba doživljava sebe i druge.
Kada su roditelji emocionalno hladni, preterano kritični ili nestabilni, dete uči da potiskuje osećanja i menja svoje ponašanje kako bi preživelo u takvom okruženju. Iako se možda ne sećaju mnogih stvari, deca koja su odrasla sa toksičnim roditeljima mogu da nauče da sebi pruže sigurnost, nežnost i ljubav koja im je nekada nedostajala.
Prema rečima stručnjaka za mentalno zdravlje, ovo su neke od stvari kojih se deca često ne sećaju ako su odrastala uz toksične roditelje.
1. Osećaj mira i lakoće
Deca koja su odrasla sa toksičnim roditeljima retko se sećaju trenutaka potpunog mira i bezbrižne radosti. Umesto igre i osećaja sigurnosti, njihovo detinjstvo je bilo ispunjeno stalnim oprezom, beskrajnim naporima da ne urade "nešto pogrešno". Umesto da budu spontani, rano su naučili da razmišljaju o svakoj reči i svakom postupku, što kasnije ometa njihovu sposobnost da uživaju u jednostavnim trenucima života.
2. Osećaj emocionalne sigurnosti
Stručnjaci za mentalno zdravlje ističu da deca koja odrastaju u toksičnim porodicama retko razvijaju osećaj da su bezuslovno voljena. Umesto topline i razumevanja, dobijaju uslovnu ljubav, kroz kontrolu, krivicu ili tišinu kao kaznu. Mnogi odrasli se teško povezuju sa svojim emocijama jer nikada nisu naučili da je bezbedno osećati i izražavati ono što boli, prenosi telegrafi.com
3. Osećaj da su "dovoljno dobri"
Mnogi ljudi koji su odrasli sa toksičnim roditeljima ne mogu da se sete nijednog trenutka kada su se osećali istinski prihvaćeno. Umesto pohvale, dobijali su kritike ili poređenja sa drugima, i vremenom su naučili da ljubav mora da se "zasluži". Ovaj obrazac se često nastavlja i u kasnijim vezama, gde stalno traže odobrenje i priznanje od drugih kako bi se osećali cenjenim.
4. Osećaj nežnosti i podrške
Psiholozi ističu da ljudi koji su odrasli sa roditeljima kojima nedostaje empatije često nemaju sećanja na nežne gestove - zagrljaj, utešnu reč ili znak podrške. Umesto toga, sećaju se hladnoće, napetosti i osećaja da moraju biti "jaki". Nedostatak ovih malih, ali suštinskih iskustava ostavlja duboke tragove čak i u odraslom dobu, jer ljudi uče da vole druge na način na koji sami nisu bili voljeni.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
