Noć veštica ili Halloween kako ga zovu Amerikanci, a za taj katolički praznik se najviše vezuju dubljenje bundeva, slatkiši i maskiranje. Ipak, kako je svet odavno postao globalno selo, tako se i slavljenje Noći veštica proširilo i na zemlje koje ga nikada nisu obeležavale.
Ovaj praznik poslednjih godina proslavljaju i neki u Srbiji, a najviše mu se raduju deca jer uživaju u slatkišima i različitim kostimima. Čak se i u nekim vrtićima i predškolskim ustanovama organizuju maskenbali na ovu temu, zbog čega roditelji obavezno "zarate" na društvenim mrežama. Neki nemaju ništa protiv da njihovo dete ili deca budu odeveni u kostime kostura ili sličnih stvari, dok drugi najčešće ističu da smo mi pravoslavci i da ne treba da obeležavamo praznike koji nisu naši, te u tom duhu i ne dozvoljavaju deci da slave čuveni Halloween.
U kom ste vi timu, glasajte u našoj anketi.
Puštate li dete da slavi Noć veštica?
Inače, istorija ovog praznika seže više od 2.000 godina unazad, kada su najpre Kelti, na prostoru današnje Irske, Velike Britanije i severne Francuske obeležavali 31. oktobar kao perioda kada se završava žetva a počinje mračna, zimska sezona. Kelti su verovali da se noć pre Nove godine (tada se verovalo da je 1. novembar početak kalendarske godine) barijera između sveta živih i mrtvih otvara, omogućavajući duhovima da se vrate na zemlju. Otuda i svi oni kostimi povezani sa smrću i mračnim motivima...
Što se tiče bundeve kao jednog od simbola Noći veštica, najpre su Rimljani ostavljali pred svojim vratima povrće koje su prethodno izdubili, kako bi time oterali mrtve, a sada je to u Americi najčešće bundeva, što su prihvatili i ostali.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
