Kad ih zovete i pričate im šta treba da urade, gotovo nikad vas ne čuju. Ili vas "ne čuju". Ali zato kad hoćete nešto da kažete samo partneru ili samo prijateljici ili komšinici, pa se utišate i potiho šapnete ono što ne želite da dopre do svačijih ušiju, onda su dečje uši veće od Dambovih i oni apsolutno sve čuju. Ne morate uopšte njima da se obraćate jer oni kao da imaju posebna čula za reči koje mi ne želimo da čuju.
A zašto ne želimo da čuju? Nije samo do toga da se govori o njima, nije samo onda kad govorite nešto što bi ih moglo povrediti, a nije uopšte bitno. Neke teme jednostavno nisu za dečje uši i gotovo. Nekad stvari koje mi gledamo iz jedne perspektive, oni vide iz neke sasvim druge i to ih "pokvari" na način na koji ne želimo.
A koje su to teme o kojima nikad ne bi trebalo razgovarati pred decom? Na stranici Buzzfeed pitali su stručnjake da kažu koje su to teme, ievo šta su izdvojili.
5 stvari o kojima odrasli ne bi trebalo da pričaju pred decom:
1. Tela ljudi
Kad odrasli loše govore o svom ili telu drugih ljudi, deca primećuju i mogu da internalizuju te negativne poruke, rekla je bračna i porodična terapeutkinja Brijen Bilaps Hjuz. "Deca su kao sunđeri, upijaju sve što čuju. Ako svedoče da su odrasli kritični prema samima sebi, to može dovesti do problema sa samopouzdanjem i iskrivljenom slikom o sebi dok rastu."
I ne radi se samo o negativnim komentarima jer nisu samo negativni komentari štetni ako ih dete čuje. Čak i ako su komentari pohvalni, to može kod dece izazvati prekomernu zabrinutost za sopstveni izgled.
2. Kritika roditelja
Dete ne sme da sluša loše komentare ili kritike jednog roditelja na račun drugog. I nije važno razgovarate li s detetom lično ili razgovarate s nekim kada je dete u blizini i može da načuje. Dete koje sluša negativne komentare o roditelju, može da se oseća kao da mora da odabere stranu ili da je ono odgovorno za popravljanje te situacije, što može da šteti njegovom osećaju sigurnosti.
"To takođe može da zategne odnos sa kritikovanim roditeljem, budući da ga oni sada vide kao 'nedovoljno dobrog'", rekla je klinička psihološkinja Lora Markam, i dodala da se dete s druge strane oseća krivim jer o svom roditelju razmišlja u negativnom svetlu.
3. Komentari koji upoređuju dete sa bratom ili sestrom
Stručnjaci savetuju roditeljima potpuno izbegavanje komentara koji upoređuju jednog brata i sestru s drugim. Takva upoređivanja mogu da dovedu do nezdravog takmičenja između braće i sestara, pa i do povećanog sukoba.
"To nam intuitivno ima smisla jer možemo da vidimo kako podstiče ljutnju, ljubomoru i nesigurnost. Ali to važi i za pozitivne poruke, koje takođe podstiču takmičenje", rekla je Markam. Na primer, ako kažete svom detetu: "Ti si moja dobra devojčica. Nikada me ne gnjaviš kao tvoj brat." Tada dete ne samo da oseća pritisak da zadrži svoje mesto "dobrog" deteta, već je i motivisano da učini sve da brat ili sestra zadrže svoju ulogu "lošeg" deteta.
4. Problemi s novcem
Kada deca čuju da su roditelji pod stresom zbog nekih stvari povezanih s novcem, oni će iz toga izvući neke svoje zaključke, a pritom će često pretpostavljati najgore. Deca, naime, nemaju razvijene kognitivne alate za potpuno razumevanje finansija. "Deca mogu da misle, na primer, da će porodica izgubiti kuću ili da neće moći da kupe hranu, čak i ako situacija nije tako ekstremna“, rekla je dečja psihološkinja En-Luzi Lokhart.
"Ovaj strah može dovesti do povećane uznemirenosti i, kod neke dece, osećaja krivice da su 'teret' ako im trebaju stvari poput novih cipela ili potrepština." To ne znači, naravno, da deca moraju da misle da imate jako puno novca ako ga nemate i to ne znači da deca moraju da dobijaju sve što požele, jer ima novca za sve.
Ako moraju nešto da znaju u vezi sa porodičnom financijskom situacijom, treba im to objasniti jasno i koncizno, smirenim tonom. Ako morate da pripazite na novac, treba im to jasno i pažljivo reći.
5. Komentari koji veličaju korišćenje alkohola ili droga
Nekad se mi, odrasli, našalimo na račun alkohola na način da se čini kao da je alkohol zapravo zabavan ili normalan. Takvi razgovori ne bi trebalo da dopru do dečjih ušiju, jer mogu u njihovim glavicama da stvore nezdrave stavove prema alkoholu, a kamoli prema drogama.
"Deca su podložna utiscima, a slušanje odraslih kako pozitivno govore o konzumiranju alkohola ili droga, čak i u šali, može kasnije da postavi temelje za znatiželju ili rizična ponašanja u životu", objasnila je porodična terapeutkinja Brijen Bilaps Hjuz, i dodala: "Važno je modelirati odgovorno ponašanje i izbegavati da te stvari izgledaju glamurozno ili bezopasno."
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
