Kao roditelji želimo da našoj deci u životu sve ide "glatko", da ne moraju ni za šta da se pomuče, ali u realnosti je to teško izvodljivo. Prosto, život je takav da moraju da prolaze i kroz neke ne baš najprijatnije stvari, da moraju da se trude za nešto, i da prihvataju neuspehe.
Iz te želje da deci ništa ne nedostaje, da se ni za šta ne muče, ponekad preterujemo pa im sve "serviramo na tacni", što na kraju nije dobro za njih. Roditelji koji uspevaju da odgaje veoma samostalnu i sposobnu decu shvataju da se ta nezavisnost neće magijom pojaviti kada dete napuni 18 godina ili kada poželi da započne samostalan život, zato ih odmalena uče ovome.
1. Dozvoljavaju deci da se malo muče
Mnogi roditelji požure da pomognu detetu na prvi znak frustracije, ali oni koji cene nezavisnost znaju koliko je važno dozvoliti im da se sami bore sa problemima. To ne znači da ih ostavite da se muče kada vidite da nešto ne mogu da reše sami, već da se oduprete želji da im odmah servirate rešenje.
Istraživanja su pokazala da deca kojoj se da prostor da se nose sa izazovima razvijaju jače veštine rešavanja problema i veću otpornost tokom vremena. Ovi roditelji vide manje frustracije kao prilike za učenje, a ne kao hitne slučajeve, i daju im dovoljno smernica da se deca ne osećaju zaglavljeno, a da pritom oni ne preuzmu kontrolu.
2. Uče ih rano donošenju odluka
Samostalna deca su navikla da donose odluke o svojoj odeći, grickalicama i slobodnom vremenu mnogo pre nego što ti izbori imaju veliki značaj. Dozvoljavajući mališanima da donose odluke prilagođene uzrastu, roditelji im pomažu da izgrade samopouzdanje o svom sudu.
Rana praksa donošenja odluka pomaže deci da razviju veštine kritičkog mišljenja koje se prenose u adolescenciju i odraslo doba. Ovi roditelji znaju da mali izbori danas vode do boljih, promišljenijih odluka sutra.
3. Imaju jasna očekivanja i drže ih se
Struktura i nezavisnost mogu da deluju kao potpune suprotnosti, ali najbolje funkcionišu zajedno. Deca napreduju kada znaju šta se od njih očekuje, čak i ako imaju fleksibilnost unutar tih granica.
Dosledna pravila i njihovo sprovođenje uče odgovornosti i pomažu deci da shvate da njihovi postupci imaju posledice. Roditelji koji odgajaju nezavisnu decu balansiraju ovu strukturu sa slobodom, dozvoljavajući im da se kreću unutar jasnih, predvidljivih granica. Vremenom, to podstiče i odgovornost i samostalnost.
4. Podstiču odgovornost prilagođenu uzrastu
Od nameštanja sopstvenog kreveta do pakovanja užine za školu, samostalna deca su navikla da doprinose domaćinstvu. Ovi zadaci mogu da izgledaju mali, ali istraživanja su pokazala da deca koja rano počinju da učestvuju u kućnim poslovima razvijaju jaču radnu etiku i bolje veštine upravljanja vremenom kasnije u životu.
Roditelji koji odgajaju nezavisnu decu ne vide odgovornost kao teret, već kao način izgradnje životnih veština u malim, upravljivim koracima.
5. Ne pretrpavaju im raspored
Lako je poverovati da više aktivnosti za decu znači više razvoja, ali roditelji koji odgajaju samostalnu decu razumeju vrednost nestrukturiranog vremena. Slobodno vreme omogućava deci da prave sopstvene planove, prate svoju radoznalost i zabavljaju se, što su sve bitne veštine za samostalnost.
6. Pokazuju kako se rešavaju problemi
Umesto da kriju svoj proces donošenja odluka, ovi roditelji govore o tome. Oni pokazuju procennjuju opcije, razmotre razne ishode i krenu napred, bilo da je u pitanju izbor recepta za večeru ili smišljanje kako da se nešto popravi u kući. Deleći svoja iskustva u rešavanju problema, oni svojoj deci pružaju primer iz stvarnog sveta koji treba slediti. Ovo deci olakšava primenu sličnih strategija kada se suočavaju sa sopstvenim izazovima, piše YourTango.
Roditelji nezavisne dece podstiču ih da jasno izraze svoje potrebe — da zatraže pomoć od nastavnika, da kažu treneru da im je potrebno pojašnjenje i da sami naruče hranu u restoranu. Zauzimanje za sebe gradi samopouzdanje i komunikacijske veštine i uči decu da imaju glas koji vredi koristiti.
8. Normalizuju greške
Samostalna deca se ne plaše da pogreše jer njihovi roditelji greške tretiraju kao deo procesa, a ne kao neuspehe. Ovi roditelji pomažu svojoj deci da vide šta je pošlo po zlu, razmisle o tome šta bi drugačije uradili i pokušaju ponovo, a iz toga ujedno uče i važne životne lekcije.
9. Postepeno popuštaju kontrolu
Roditelji koji odgajaju samostalnu decu ne drže se kontrole samo zbog nje. Kako njihova deca pokazuju da mogu da se nose sa više, ovi roditelji se povlače i daju im prostora da se nose sa tim. To postepeno oslobađanje gradi poverenje sa obe strane. Dete uči da se nosi sa više odgovornosti, a roditelj uči da veruje u detetovu procenu.
10. Cene trud više od savršenstva
Kada se roditelji fokusiraju na trud, deca se osećaju slobodnije da isprobavaju nove stvari bez straha od osude ako ne uspeju. Ovo im pomaže da razviju istrajnost, što je ključna osobina za kasniju samostalnost.
11. Pripremaju svoju decu za život van kuće
Roditelji koji odgajaju samostalnu decu ne razmišljaju samo o sledećoj školskoj godini. Oni razmišljaju o celokupnoj budućnosti svog deteta. Uče ih praktičnim veštinama poput kuvanja, upravljanja vremenom i novcem, održavanja kuće... Ove lekcije se često dešavaju u svakodnevnom životu, bez pompe, ali pripremaju decu da se snađu u stvarnom svetu. Zbog sveta toga kada dođe trenutak da ova deca napuste dom, spremna su ne samo da prežive, već i da napreduju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO:
