Svi želimo da naša deca budu srećna u životu. Neki žele da njihova deca budu jako uspešna, neki smatraju da je jedino važno da budu odlični učenici, drugi priželjkuju da nim naslednici budu uspešni u sportu, neki žele da im deca budu jednostavno i "samo" dobri ljudi. I svako je za sebe u pravu, svako je u pravu za svoju decu i svoju porodicu. I sve su to zapravo snovi, pa je sasvim u redu sanjati kako nam odgovara.
Ali, problem nastaje kad nam to postanu ciljevi i kad smatramo da je to nešto čemu treba da stremimo. Problem je kad naše roditeljstvo i "roditeljevanje" vode manje važni ciljevi, a ne oni koji su zaista važni. A šta je zapravo važno kada je u pitanju roditeljstvo?
Prema terapeutkinji Eli Harvud, postoji samo jedan cilj koji bi trebalo da postavimo kao važan za svoje roditeljstvo: da razvijemo sigurnu privrženost između svoje dece i sebe.
U podkastu Getting Open, Eli Harvud, autorka knjige "Securely Attached: Transform Your Attachment Patterns into Loving, Lasting Romantic Relationships", rekla je da joj cilj nije da pruži svojoj deci savršeno detinjstvo. Ni ona sama ne očekuje da kod kuće uvek bude sve idilično. Njeni ciljevi su daleko jednostavniji od toga.
Kako da znate da li dete oseća sigurnu privrženost
"Nadam se da duboko u sebi osećaju nešto poput 'mojoj mami je stvarno stalo do mene'", objašnjava Harvud. "Njoj je stalo do onoga što ja osećam, što mi treba i uložiće trud u to da reši ono što može kad mi nešto stane na put".
Ne treba nam savršenstvo. Bitno je da znamo da radimo najbolje za svoju decu, da se dete oseća sigurno privrženo, kako to naziva ova terapeutkinja. A evo nekoliko načina kako to tako postići.
1. Moramo im dati do znanja da su voljeni
Najveća greška koju pravimo kao roditelji, smatra ona, je to što svoju ljubav najčešće izražavamo samo izgovaranjem reči. Detetu treba potvrda da nam nije teret ili smetnja. Moraju da znaju da su voljeni i cenjeni čim uđu u sobu. Moraju da znaju da nam donose radost i da smo im zahvalni. Eli Harvud kaže ovako: "Moraju da znaju da ih želimo u prostoriji, da smatramo da su divni, da je čast biti njihov roditelj, biti u njihovoj blizini. Ne zbog nečega što rade, ne zbog svog dobrog ponašanja, samo zbog svoje prisutnosti".
2. Moramo da budemo tu
Postoje neki važni trenuci u životu deteta, a mi bi trebalo da budemo prisutni, da budemo s njima kad to dožive. Na primer, da dete naučimo da vozi bicikl. Ili kad diplomiraju. Trebalo bi da im čitamo knjige, da igramo neke nove igre s njima, da im pričamo i slušamo priče. Važne su velike i male stvari. Harvud kaže: "Moramo biti tu za njih u trenucima kad su nežni i krhki, kao i kad su neki od najvažnijih u životu. U trenucima kada su preplavljeni emocijama i kada im je potrebna naša podrška, ali i u tim prekretnicama".
3. Slušajmo ih
Svi smo u nekom trenutku bili loši slušaoci. Možda smo potpuno ignorisali dete zbog svoje frustracije ili iscrpljenosti. Ili smo možda bili toliko zaposleni da jednostavno nismo imali vremena da slušamo o njihovom danu. Važno je ne brinuti se oko tih malih grešaka. Sve dok ih ne bude previše. Sve dok se pošteno trudimo, sigurno ćemo "osvetliti" svet svog deteta i zahvaljujući tome stvoriti zdraviji odnos. Moramo malo da promenimo neke svoje ciljeve, pa tako recimo "napravi savršen ručak" može da postane "pažljivo slušaj šta ti govore". Slušanje je ono što će pamtiti.
4. Priznajmo da smo pogrešili kad stvari krenu po zlu
Da, nije prijatno priznati da smo pogrešili, posebno kad smo u ulozi roditelji. Jer kao roditelji bismo želeli da mislimo da znamo sve, da znamo bolje. Ipak, to jednostavno nije tako. istina je da ponekad moramo da se sukobimo, čak i sa svojom decom. A upravo odabir načina na koji rešavamo te probleme i sukobe može da stvori savršene prilike za učenje za naše dete. Eli Harvud kaže: "Mi smo odgovorni za proces 'popravke'. I kad to radimo, naša deca uče kako da budu ljudi koji odgovorno popravljaju iza sebe. I s nama kasnije, i sa svojim prijateljima, kao i sa drugim važnim ljudima".
BONUS VIDEO:
(miss7mama.24sata.hr/Yumama/Nataša Zlatković)
