OPASNI SIGNALI SE VIDE OD 3. GODINE: 7 dečijih ponašanja zbog kojih treba da potražite pomoć iako vam ne deluju opasno

Prve tri godine detetovog života su od izuzetne važnosti za za fizičko i psihičko zdravlje. Znakovi da bi dete moglo da izraste u osobu sa neprikladnim ponašanjem mogu se videti već od treće godine.

1. Zlostavljanje životinja

Prvi i veoma očigledan znak psihopatskog poremećaja kod dece. Ako ste detetu objasnili da nije u redu da mačku vuče za rep ili psa za uvo, dete vas je razumelo i više to ne radi, nemate zbog čega da brinete. Ali, kada se deca ogluše na vaše objašnjenje, pa čak i počnu još više da se iživljavaju ili ubijaju životinje, vreme je da se nešto preduzme. Ovo je zapravo način na koji budući serijski ubica izražava svoj bes na bespomoćnim bićima. Ono što je dodatno potvrdilo vezu između mučenja životinja i buduće psihopatije jeste i to što se pokazalo da serijske ubice često koriste iste metode mučenja i ubijanja žrtava koje su u detinjstvu koristili na životinjama.

2. Obožavanje vatre

Piromanija ili ljubav prema paljenju vatre je drugi očigledan znak. To je drugi način budućeg psihopate da izrazi svoj bes i inat.

3. Noćno mokrenje

Diskutabilan, ali često indikativan znak. Naravno, ne znači da će svako dete koje ima problem sa noćnim mokrenjem u budućnosti postati monstrum, ali Mekdonald je verovao da ovaj poremećaj rada bešike može da bude uzrok zlostavljanja životinja i piromanije, jer je mokrenje u gaće za dete veoma ponižavajuće. Zato dete postaje uvređeno i besno, pa ako zbog toga trpi ismevanje od strane prijatelja i roditelji ne reaguju na vreme, lako može da pođe po zlu.

Dobar primer je Andrej Čikatilo, najozloglašeniji i najsuroviji serijski ubica u Sovjetskom Savezu. Kasnije se otkrilo da je kao dete patio od noćnog mokrenja, a kad god bi se upiškio, majka bi ga istukla . Dosta godina kasnije, Čikatilo je počeo da uživa gledajući drugu decu kako pate, što je dovelo do kanibalizma i izuzetno okrutnih zločina koje je činio punih 12 godina nad 53 žene.

Osim Mekdonaldove trijade, psihijatri otkrivaju još četiri znaka buduće psihopatije. Savetuju da dobro obratite pažnju, jer je nit između normalnog i nenormalnog ponašanja ponekad veoma, veoma tanka.

4. Kršenje pravila

Naravno, ne postoji osoba koja u detinjstvu nije prekršila neko pravilo. Ali, deca sa psihopatskim sklonostima kršenje pravila vide sasvim drugačije – oni u tome uživaju. Kad krše neko pravilo, skače im adrenalin.

5. Laganje bez griže savesti Ako dete laže jer se plaši da će biti kažnjeno, razlog je potpuno razumljiv. Ali, ako dete laže samo zato što želi, bez griže savesti i sa veoma uverljivim izrazom lica, postoji razlog za brigu, kažu stručnjaci. Možda nešto sa njima nije u redu, možda im se samo sviđa da lažu, možda previše maštaju, ali kada dete sa psihopatskim sklonostima uhvatite u laži, očekujte veliki bes ili histerični napad. Takav odgovor je forma manipulacije i izraz negodovanja, ali ne zato što znaju da su zgrešili, već zato što je laž razotkrivena.

6. Siledžijstvo

Deca postaju siledžije iz različitih razloga – žele pažnju, moć, oponašaju svoje nasilne roditelje, svoje idole… Razloga ima dosta, ali nije svaki mali siledžija u budućnosti psihopata i manijak. Ono što budućeg psihopatu razlikuje od dečjeg nezrelog ponašanje jeste to što nemaju razlog da nekog zlostavljaju, već jednostavno uživaju u tome.

7. Neosetljivost

Deca sa psihopatskim sklonostima ne pokazuju strah tako lako kao njihovi vršnjaci i ne osećaju istu količinu stresa. Nemaju blagu predstavu šta je to saosećanje.

Psiholog Heder Irvin za BrightSide.me kaže da je prva godina detetovog života ključna u određivanju njihovog budućeg mentalnog zdravlja:

"Niko ne postaje psihopata u srednjim godinama. Mora da se obrati pažnja na ponašanje u detinjstvu i šta se toj deci dešavalo odmah po rođenju. Na primer, ako je beba prvih 6 meseci dosta plakala, a niko nije obraćao pažnju na nju, mozak bebe to pamti i zaključuje da osećanja nisu važna. Ostale strukture mozga formiraju se na osnovu ovog koncepta", objašnjava Irvin.

Psiholozi otkrivaju i zanimljivu činjenicu – ako je dete odrastalo u dobroj, mirnoj sredini, a nakon pete godine života doživi neki oblik nasilja, šanse da će u budućnosti postati psihopata mnogo su manje u odnosu na decu koja su doživela nasilje ili odbacivanje u prvoj godini života, jer se njihova svest već razvila.

To znači da roditelji, osim što imaju obavezu da brinu o zdravlju deteta, snose i odgovornost za detetov pogled na svet.

Napomena stručnjaka: U nekim slučajevima, ako dete ispoljava neke od ovih znakova, to može biti i odgovor na neodgovarajuće postupke roditelja.

Sa prestankom lošeg roditeljskog ponašanja, mogu da nestanu i ovi zabrinjavajući odgovori.

(Yumama)