Deca često dolaze u sukob jedni sa drugima oko različitih stvari. Nekada su uzrok igračke, nekada preotimanje drugova, sukob mišljenja... Ti sukobi su veoma burni i žustri, ali kratkotrajni, jer su kod dece emocije pojačane. Roditelji na njih gledaju subjektivno i doživljavaju ih kao pravi atak na njihovo dete. Zaštitnički nastrojeni, prave veliku grešku mešajući se u sam sukob. Često vređaju drugo dete, obraćaju mu se povišenim tonom i tako ga, svesno ili ne, povređuju braneći svoje dete. Kako bi se vaše dete osećalo da se starija osoba tako ophodi prema njemu?

Ono što vi možete da uradite kao roditelj je da se ne mešate u njihove sukobe i da naučite dete kako da brani sebe na što bezbolniji način. Veoma je važno da se kod deteta ne razvije agresija, da to ponašanje ne bude nekulturno i nevaspitano, već da se na pristojan način, verbalno odbrani. Dete bi trebalo naučiti da zna da pronađe rešenje koje će svima ići u korist. Roditeljiji imaju zadatak da nauče svoju decu šta je kompromis i da niko ne bi trebalo da bude ugrožen i omalovažavan. Zato, razvijajte kod dece toleranciju i svest da nije ono uvek u pravu, da zna to da prizna i sebi i drugima, da razume postupke drugih i da rečima može rešiti sve nesuglasice.


Foto: Shutterstcok

Kada uradi ili kaže nešto nepristojno, pitatajte ga kako bi se ono osećalo da se njemu to dogodi ili ako se desila slična situacija, podsetiti ga na njegova osećanja. Deca najbolje osveste šta je dobro, a šta loše, kada bar u svojim glavicama dožive tu situaciju i po toj emociji donose zaključak.

Naučiti dete da ne otima, već da lepo zamoli da mu se nešto da, da svoje nezadovoljstvo ne ispoljava fizičkim nasrtanjem na drugo dete. Kod dece treba razvijati toleranciju i strpljenje, jer će mu to pomoći da druge osobe i sukobe sa njma sagleda sa više strana i izabere ono što će mu doneti mir, a ne stres i nervozu. Nekada će popustiti i skloniti se, a nekada hrabro stati i braniti svoj stav.