Napokon ste stigli kući sa bebom i odjednom vam se čini da gotovo svi imaju mišljenje o tome koje bi tehnike trebalo da koristite kako biste je uspavali, nahranili i kasnije joj pomogli da uči i razvija se. Međutim, svaki roditelj je drugačiji i isto tako se razlikuju stilovi roditeljstva i vaspitanja, a na vama je da odlučite šta je najbolje za vaše dete.

Predstavljamo vam nekoliko najčudnijih, mnogi bi rekli i bizarnih, metoda kojima pribegavaju roditelji u odgajanju svojih mališana: 

Povijanje

Kontroverza: Mnogi misle da je povijanje novorođenih beba vrlo opasno. Kritičari kažu da povijanje može da izazove brojne probleme uključujući displaziju kukova, pregrevanje i nemogućnost buđenja kada je to potrebno.

Dobre strane: Neki roditelji tvrde da povijanje pomaže bebama da spavaju duže, jer ne postoji mogućnost da se uplaši dok pomera svoje ručice. Međunarodni institut za displaziju kukova u Americi takođe navodi da, ukoliko pravilno povijaju svoju bebu, nemaju čega da se plaše. 

Ferberov metod

Kontroverza: Jedan od najkontroverznijih načina brige o deci jeste tzv. ferberizacija ili puštanje bebe da se isplače kada se uznemiri. Ovaj metod dobio je ime po pedijatru Ričardu Ferberu, koji je osmislio ovu strategiju i objavio je u knjizi „Rešite detetove probleme sa spavanjem“.

Ferber, naime, veruje da ljuljanje ili držanje bebe u naručju pred spavanje neće pomoći deci da nauče da uspavaju sama. On preporučuje da se dete pusti da se samo umiri i nauči samo utone u san. Međutim, mnogi smatraju da je ovaj metod okrutan i da može emocionalno loše da utiče na dete.

Dobre strane: Ferber zapravo podržava “kontrolu plakanja” - dete se ne ostavlja da plače cele noći ili dok ne zaspi, već neki kraći vremenski period. Bebe se često bude tokom noći, a ako želite to da promenite i da mirnije i opuštenije spavate, morate naučiti svog mališana kako da ponovo utone u san bez vaše pomoći, što ćete postići tako što ga nećete svaki put ljuljati, hraniti ili mu pevati kada se probudi. I dok ovaj metod definitivno nije za svakog, mnogi roditelji se kunu da im je mnogo pomogao.

Slobodno roditeljstvo

Kontroverza: Lenor Skenazi, žena koja je proglašena za najgoru majku Amerike jer je svog maloletnog sina ostavila u metrou sa mapom grada i nešto novca da se snalazi, upozna grad i vrati se kući, tvorac je slobodnog roditeljstva iliti metode poznatije kao Free-Range Parenting. Skenazijeva je bila dugogodišnji kolumnista Njujork dejli njuza i Njujork sana.

Dobre strane: U svoju odbranu Lenor je iznela nekoliko činjenica: Otmica dece je užasna stvar, ali ekstremno retka. Previše brižnim roditeljima Lenor preporučuje da pročitaju njenu knjigu "Free Range Kids", kako bi shvatili da držanje dece pod staklenim zvonom i prevelika briga neće sprečiti da se loše stvari dogode. Ukoliko deci pružimo izbor, slobodu i nezavisnost možemo ih naučiti kako da budu odgovorniji ljudi, ističe Skenazi.

RIE metod (Resources for Infant Educarers)

Kontroverza: Nova tehnika u vaspitavanju dece “Resources for Infant Educarers” (RIE) sve je popularnija, a njeni sledbenici su i neke od poznatih ličnosti (Tobi Megvajer, Penelope Kruz, Felisiti Hafman). U pitanju je, po mišljenju mnogih, vrlo surova metoda koja nalaže da se prema deci ophodimo kao prema odraslima. Nema skupih igračaka, nema vožnje u kolicima pre nego što dete bude sposobno da samo ustane i sedi, nema vremena provedenog na stomačiću...

Dobre strane: Ovaj roditeljski trend ima za cilj da poveća nezavisnost i sposobnost budućih odraslih jedinki. Osnovni princip je da pustite svoje dete da samo uči i istražuje, tako što ga nećete forsirati da provodi vreme na stomaku ili da sedi uspravno pre nego što samo pokaže da je spremno... Takođe, detetu se daje da se igra sa šerpicama i kašikama, umesto skupim, svetlećim igračkama koje proizvode razne zvukove.PageBreak

Foto: Shutterstock

Biti mudar sa decom (Babywise)

Kontroverza: U svojoj knjizi “Biti mudar sa bebom”, Gari Eco i Robert Bakam daju savete roditeljima kako da njihova beba prespava noć već od sedme ili devete nedelje života. To zvuči prilično sjajno za sve iscrpljene roditelje, ali postoji jedan veliki problem. Oni preporučuju zakazivanje hranjenja bebe u razmaku od tri sata, što može biti vrlo štetno za malu bebu. Američka akademija pedijatara kaže da ovaj metod može dovesti do loše proizvodnje majčinog mleka, kao i do toga da beba izgubi želju za sisanjem, odnosno da počne da odbacuje dojku.

Dobre strane: Žao nam je, ali ovaj metod nema baš dobrih strana. Iako je knjiga za jednu stvar u potpunosti u pravu (uvođenje dnevne rutine), ne može se isključiti hranjenje na satnicu. Bebi je potrebna hrana i ograničavanje njenog unosa je jednostavno loše.

Spavanje u istom krevetu sa bebom

Kontroverza: Spavanje sa bebom u krevetu povećava rizik od sindroma iznenadne smrti (SIDS), te Američka akademija pedijatara upozorava roditelje da izbegavaju spavanje sa detetom sve dok ono ne napuni godinu dana.

Dobre strane: Jedna studija iz 2013. godine utvrdila je da spavanje sa bebom povećava stopu dojenja, što je svakako dobra stvar, ipak to ne ublažava rizik od SIDS-a. Srećom, postoji način zajedničkog spavanja koje ne uključuje deljenje istog kreveta. Stavite bebin krevetac pored svog kreveta i na taj način ćete biti uz nju u svakom trenutku kada ste joj potrebni.

Bespelenaštvo

Kontroverza: Knjiga pod nazivom “Zbogom, pelene” autorke Ingrid Bauer je, kada se pojavila, izazvala mnogo polemika. Ona, naime, govori o veoma izraženom trendu gde mame svojim bebama ne oblače pelene od rođenja, a one su, ipak, čiste i suve. Međutim, ko bi želeo da se igra sa vašim mališanom kada on u svakom trenutku može da se uneredi? Neki doktori kažu da ova praksa može dovesti do toga da svoje dete naviknete na nošu ranije nego što bi trebalo, a to može izazvati zdravstvene probleme kao što su infekcije mokraćnih puteva i konstipacija.

Dobre strane: Pristalice bespelenaštva se kunu da će navikavanje na nošu ići lakše i brže. Osim toga, nebacanje jednokratnih pelena u smeće ili pranje platnenih, nesumnjivo doprinosi očuvanju životne sredine.

Produženo dojenje

Kontroverza: Uprkos preporukama Svetske zdravstvene organizacije o tome koliko dugo treba dojiti dete, mnoge mame to čine i duže. Ipak, pedijatri upozoravaju da dojenje duže od dve godine može imati brojne posledice po dete. Ukoliko mame i nakon navršene druge godine doje bebu, time značajno otežavaju separaciju deteta, tj. odvajanje bebe. Osim toga, bebi je već od navršene prve godine potrebna raznovrsnija hrana, a produženo dojenje dovodi do toga da se dete nerado prihvata kašike i druge hrane.

Dobre strane: Američka akademija pedijatra savetuje da decu treba dojiti do navršene prve godine, dok Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje do druge godine. Međutim, nijedna zdravstvena organizacija ne daje čvrst podatak kada bi trebalo prestati sa dojenjem. Sve dok doje, deca dobijaju nutritivne vrednosti iz majčinog mleka, a nijedna studija do sada nije dokazala da produženo dojenje može biti štetno na psihološkoj osnovi. Svaka mama može se osećati slobodno da izabere pravi trenutak kada će prestati sa dojenjem svog deteta.

Saosećajno roditeljstvo

Kontroverza: Saosećajno roditeljstvo je slično prirodnom roditeljstvu u kojem postoji snažna emotivna povezanost roditelja sa detetom. Kontroverzne prakse, kao što su zajedničko spavanje ili produženo dojenje, su sastavni deo saosećajnog roditeljstva. Kritičari kažu da roditelji koji su toliko uključeni u život svojih mališana mogu učiniti da deca vremenom postanu vrlo sebična.

Dobre strane: Pristalice saosećajnog roditeljstva kažu da im ovaj način odgajanja pomaže da izgrade čvrstu emocionalnu vezu sa decom i da razviju osećaj poverenja. Takođe ih podučava dobroti i saosećanju, što nikako nije štetno.

Francuski stil roditeljstva

Kontroverza:Pamela Drakermen u svojoj knjizi “Bringing Up Bebe” objašnjava šta je naučila dok je živela u Francuskoj i zbog čega se divi francuskim roditeljima. Ona objašnjava da su mali Francuzi mirna i lepo vaspitana deca, jer slušaju svoje roditelje, uredno jedu i sami se igraju u parku. Naime, Francuzi svoju decu ne nadgledaju dok se igraju u parku (što mnogi smatraju opasnim) i kažnjavaju ih za loše ponašanje, dok dobro ne nagrađuju (većina se ne slaže sa ovim načinom vaspitanja).

Dobre strane: Naravno da svi želimo da sprečimo svog mališana da se penje na visoke konstrukcije pre nego što je za to spreman ili da ga nagradimo slatkišem za dobro obavljen posao na noši, ali možda nekada ne bi bilo loše dozvoliti deci da sama istražuju stvari oko sebe i da se sama zabave, umesto da svakog trenutka budemo uz njih. Na kraju krajeva, kako će deca postati nezavisna i pokazati svoje talente, ako ne tako?