Nagrade mogu biti verbalne (pohvale), neverbalne (nežan dodir, osmeh, zagrljaj) i materijalne (pokloni - iako se roditelji najpre sete njih, one su manje važne).

Sa druge strane, roditelji ponekad veruju da su njihova deca možda i preterano mažena i pohvaljivana pa smatraju da pohvale ili nežnost koje im svakodnevno pružaju više i nisu nagrade, već njihovi uobičajeni roditeljski postupci. Istina je da zagljaji, tepanje, iskazivanje ljubavi treba da se u vašem domu podrazumeva, a ne pokazuje samo kada dete usvoji neko ponašanje koje želite da podržite.

Ukoliko pripadate onim roditeljima koji su skloni svakodnevnom nagrađivanju deteta - odlično i za vas, i za dete. Ipak, i u takvim porodicama potrebno je pronaći neke druge, dodatne, nove načine kojima ćete dete i nagrađivati. Naime, ma koliko bili nežni prema detetu, ne

Šta je nagrada?

Nagrade se razlikuju po brojnim kriterijumima kao što je vrednost, da li su kratkoročne ili dugoročne, mogućnost izvršavanja, kao i od vašeg uloženog vremena da kod deteta formirate određeno ponašanje, ili koliko je ono samoinicijativno ili samostalno uložilo truda da ga primeni... Tako nagrade mogu biti veoma raznolike: potvrda glavom, osmeh, direktne verbalne pohvale, zauzimanje za dete u nekim konkretnim situacijama, zajednička šetnja, izlet... Ipak, imajte na umu da su među decom i velike individualne razlike, odnosno, kao što nagrade mogu biti raznolike, tako one imaju i različite efekte na decu.

zaboravite da je nagrada, kao nešto izuzetno, neophodna svakoj osobi (bez obzira koliko ima godina ili možda odaje utisak da mu priznanje ništa ne znači), pa i vašem detetu.

1. Podsticaj

Nagrada je bolji podsticaj nego kazna. Nekoliko decenija unazad dečja psihologija i pedagogija su pretrpele brojne izmene. Zahvaljujući istraživanjima i novim saznanjima iz dečje psihologije danas znamo da za svako dete nagrada ima kvalitetniji i dugoročniji efekat nego kazna. Naime, dok kazna deluje u trenutku, u afektu, i često ostavlja negativne posledice po dete - nagrada ostaju upamćene kao nešto pozitivno, tj. dovoljno vredno truda da bi se ponovio takav doživljaj.

2. Kriterijumi nagrađivanja

Razmislite o sopstvenim kriterijumima nagrađivanja. Odnosno, koje je konkretno detetovo ponašanje vredno nagrade? Jer, ukoliko nagrađujete ono što je njegova obaveza, na taj način mu pružate podršku kao da ono čini nešto specijalno, a ne nešto što se podrazumeva, ili je rezultat vašeg prethodnog dogovora. Drugim rečima, detetovu poslušnost, obavljanje dužnosti ili unapred dogovorenih poslova - nemate razloga posebno da nagrađujete.

3. Nagrada, a ne podmićivanje

Veoma je važno da se vaše nagrade ne shvate kao podmićivanje. Ukoliko detetu dajete poklon (nagradu) kada uradi nešto pozitivno (na primer, dobije dobru ocenu u školi), vi ga, u stvari, podmićujete ili "kupujete". To će ga naučiti manipulaciji, pa će veoma brzo početi da očekuje nagrade za određena ponašanja, i stvoriti uzajamnu, manipulativnu vezu. Kada jednom dete koje je materijalno motivisano da uči, upitate zašto, u stvari, uči - može se dogoditi da dobijete odgovor da je jedini razlog nagrada koju od svojih roditelja očekuje, ili na koju je naviklo.

4. Novac kao nagrada

Novčane nagrade treba izbegavati. Iz roditeljskih stavova dete uviđa da novac ima veliki značaj za život svih članova njegove porodice, pa brzo shvata da je novac oblik moći. Međutim, kada i ono za neki svoj trud bude nagrađeno novcem, ono ponašanje koje je za roditelje željeno i prihvatljivo pokušaće da uspostavi iz interesa (dobiće novac), a ne zato što je shvatilo razloge zbog kojih njegovi roditelji na tom ponašanju insistiraju. Sa druge strane, ukoliko želite da naučite dete da poštuje vrednost novca, ili da ga naviknete da štedi - poslužite se džeparcem, a ne nagradom. Tek u starijem uzrastu (pubertet), džeparac može biti jedan od oblika nagrađivanja deteta. U ovom uzrastu, džeparac će pomoći da dete odgovorno postupa sa novcem.

5. Želja kao nagrada

Kada želite da nagradite dete zbog nečega čime ste posebno zadovoljni, pitate ga za mišljenje (na primer, šta bi želelo da dobije od vas), a ono vas iznenadi odgovorom - pokušajte da njegovu želju ispoštujete. Naime, vi možete biti protiv računarskih igrica, i to sa velikom argumentacijom, ali ako je baš to želja vašeg deteta, napravite kompromis.

6. Imate - nemate

Uobičajeno je da roditelji misle da imaju višak ideja, a manjak vremena. Međutim, i jedno i drugo najviše zavisi od vaše organizacije i dobre volje. Nagradite dete onim što imate - nemate u izobilju. Iznenadite ga. Učinite za njega nešto lepo, neočekivano. Pokažite mu da se radujete nekom njegovom uspehu. Napravite mu kolače. Pronađite neku zajedničku aktivnost napolju. Pozovite ga u bioskop. Poklonite mu svoje vreme.

7. Pohvala

Nagrađivanje ne samo što ne mora, već najčešće i ne treba da bude materijalno. Nagrađujte pohvalama, tj. rečima. Pohvalite ga kad god ste njime zadovoljni. Ne zaboravite da pohvalu zaslužuje i uložen trud, a ne samo postignut rezultat. Važno je upotrebljavati pohvale koje se odnose na detetovu ličnost (posebno kada želite da ojačate neku njegovu osobinu). Ipak, još bolji efekti se  postižu takozvanim konstruktivnim pohvalama. One su direktne, konkretne i odnose se na trenutno dečje ponašanje ili situaciju (na primer: "Odlično si sredio sobu.").

8. Privilegije

Određene privilegije koje dete stiče nekim svojim izuzetnim ponašanjem su nagrade koje imaju zaista veliki podsticaj. Privilegije mogu biti dodatno vreme za gledanje TV-a, kasnije odlaženje u krevet, dobijanje još jedne priče za laku noć ili nešto drugo u čemu dete uživa. Privilegije nikad ne treba mešati sa osnovnim detetovim potrebama kao što su: hrana, vreme provedeno s roditeljima, sigurnost, ljubav ili poverenje.

9. Vaspitni značaj nagrada

Priznavanje, tj. nagrađivanje kod deteta razvija sigurnost u sebe, podstiče na dalji trud i zalaganje. Kada dete shvati da njegovi postupci za rezultat imaju prijatne posledice (nagrade), biće motivisano da se i dalje trudi. Kako bi se razvilo u samopouzdanu osobu mora imati odgovarajuću potvrdu (a ne samo da misli ili pretpostavlja) da ste njime zadovoljni i da je neko njegovo ponašanje prihvaćeno. Ukoliko je vaš cilj da dete bude sigurno u sebe, pozitivno, kooperativno, dinamično, otvoreno... bez pružanja podrške, nagrađivanja i pohvala to ne možete postići.

10. Samonagrađivanje

Kako dete bude odrastalo, u njemu možete formirati osećanje unutrašnjeg zadovoljstva ili ponosa zbog nekog ličnog postupka. Tada će imati pravi motiv da se trudi i postiže svoje ciljeve. Zato, već sada razgovarajte sa njim o tome. Kada učini nešto pozitivno što želite i vi da nagradite, pitajte ga kako se ono oseća, kako bi ono nagradilo sebe da je na vašem mestu, koliko mu to trenutno osećanje prija, da li namerava da uskoro učini nešto slično....

11. I nagrada, i kazna

Ukoliko je vaš osnovni metod vaspitavanja nagrađivanje i pohvaljivanja deteta, to ne znači da su kazne, grdnje, povišen glas u vašoj kući zabranjeni. Odnosno, bez obzira što znamo da su nagrade delotvornije i imaju veći podsticaj za decu nego kazne, nema razloga da dopuštate određena neprihvatljiva ponašanja svog deteta. Ova ponašanja mogu biti deo njegovih brojnih razvojnih faza ili testiranja vaših granica tolerancije, ili imitiranje nekog ponašanja iz svog okruženja... Ipak, kada kažnjavate, izrazito je važno odrediti pravu meru, tj. ne preterati. Za kazne je neophodno da odgovaraju detetovom učinjenom postupku (da kažnjavate ponašanje ili postupak,  a ne dete). Kazne, kao i nagrade, mogu biti veoma raznovrsne (od strogog pogleda pa do promene roditeljskog ponašanja prema detetu, oduzimanjem predmeta sa kojim se igra, uskraćivanjem nečega što ono voli...). Međutim, dok u nagrađivanju, posebno verbalnom, ne možete preterati, sa kaznama treba biti oprezan i štedljiv.

Jelena Holcer, pedagog