10 pozitivnih vaspitnih poruka

Pravila uspešne komunikacije posebno su značajna u ophođenju sa decom, jer su ona nevešta u promišljanju svojih reči i tek se uče da slušaju, umesto da samo govore, da učestvuju u dijalozima, da shvataju da i reči mogu biti oružje... Osim toga, deca su ranjivija, neiskusnija i ne poznaju mnoge aspekte komunikacije, koje se vama, kao odraslim osobama, uveliko podrazumevaju (na primer, ironija ili hipotetička pitanja...).

Osećanje da su voljena, za decu je od neizmernog značaja. Nije dovoljno da to pretpostavljaju, već je neophodno da im to jasno, direktno i otvoreno stavite do znanja. Ne stidite se i ne sakrivajte svoja osećanja.

2. Volim te, ali...

Ako želite da detetu skrenete pažnju na nešto što ne treba da radi, pođite od onog pozitivnog što imate da mu kažete. Na primer: "Volim te najviše na svetu, i to će tako uvek biti. Ipak, želim da znaš da ne volim kada se tako ponašaš." Navedite neki njegov konkretan postupak, na primer: "Ne volim kada udaraš brata, kada moram da ti puno puta ponovim istu rečenicu..." Vežbajte da napravite razliku između deteta i nekog njegovog postupka. Slično tome, nikada ne treba da kažnjavate dete, već neki njegov postupak. Kada komentarišete njegovo društvo, ne kritikujete drugo dete, već uticaj ili neki konkretan postupak drugog deteta. Kada želite da rešite problem koji imate sa nekom osobom, ne napadajte osobu, već vaš zajednički problem. Ipak, pazite da ne preterate. Naime, ukoliko svaka vaša izjava ljubavi ima nastavak: "ali...", dete će pomisliti da niste iskreni, jer taj dobar početak ("Volim te") zapravo znači nešto loše (iza njega uvek sledi nešto negativno). Cilj ovakvog komuniciranja nije kanalisanje dečjeg ponašanja ili strogo disciplinovanje, već da zahvaljujući jasno izrečenoj poruci ono razume da iako se vi sa nekim njegovim ponašanjem ne slažete - to ipak ne utiče na vašu ljubav. Odnosno, da ono ne mora da bude savršeno da bi vašu ljubav zaslužilo. Ne mora da potiskuje svoje emocije, želje i potrebe da bi ispunilo ono što pretpostavlja da su vaša očekivanja.

3. Pogrešila sam.

Priznajte svoje greške. Deca vas gledaju (što su manja, to je ova njihova osobina izraženija) kao superbiće. Kada im pokažete da i vi imate slabosti, loše dane, trenutke kada ne znate kako da reagujete, postajete im bliži jer više niste tako superiorni u odnosu na njih. Priznajte: "Trudim se, ali izgleda da nemam baš toliko mnogo uspeha. Pokušaću ponovo, na neki drugi način." Kada podelite sa detetom deo svoje svakodnevnice, koja sa njim nema bitnu vezu (tiče se vašeg posla, na primer), ali iskažete uverenje da ćete pokušati ponovo da se izborite sa nekim problemom - dajete mu važnu lekciju da su greške uobičajene, da se dešavaju svima. To istovremeno znači da mu pružate mogućnost da ćete i njegove greške prihvatiti kao nešto trenutno, i da ćete zajedno (ili ono samo) pokušati da ih ispravite. Sličan efekat postižete i sa sledećom rečenicom.

4. Nema tog problema koji mi zajedno ne možemo da rešimo.

Na ovaj način pružate detetu podršku da ništa nije konačno, dramatično, strašno. Pokazujete mu da ste uz njega. Učite ga životnom optimizmu. Problemi su prolazni, ali vaš zajednički trud na njihovom prevazilaženju je način borbe.

5. Neverbalna poruka.

Ponekad je dovoljno da dete saslušate. Ono od vas ne očekuje da uvek znate sve odgovore i rešenja, već da budete oslonac i podrška. Već i to što izgovaraju naglas svoje intimne i duboko skrivene emocije za većinu dece predstavlja veliko rasterećenje. Istovremeno, vas ostavlja uključenom u sopstveni život, što će biti od velikog značaja što je dete starije.PageBreak

6. Ne znam, ja nisam oduvek bila tvoja mama.

Kada ne znate kako da reagujete u pojedinim situacijama sa decom, svoje nesnalaženje im možete otvoreno i reći. "Ja nisam uvek bila tvoja mama (tata). Postala sam to tek kad si se ti rodio. Tako je moj roditeljski staž jednak tvojim godinama. Upravo zato grešim i kada to ne želim. Kao roditelj, ja sam tvoj vršnjak, i baš kao i tebi, i meni je ponekad potrebna pomoć. Pokušaj da prihvatiš moje osobine i ograničenja baš kao što se i ja trudim da prihvatim tvoje. Konačno, iako ne uspevam baš u svemu što želim, zaista se veoma mnogo trudim da budem što bolji roditelj".

Na ovaj način, poručujete detetu da ste vi i ono u procesu zajedničkog odrastanja i da svako od vas mora da uloži trud da bi ono uspelo. Za dete je veoma važno da se ne oseća inferiorno, a kada mu vi priznate da se i vi učite svom roditeljstvu i da vam je važno da budete što bolji roditelj - ono se oseća slobodnije, rasterećenije, važnije.

7. Ti imaš pravo na svoja osećanja.

Dozvolite detetu da pokazuje svoja osećanja. Kad se naljuti na vas, ili želi da vas isprovocira, dete može da izgovori zaista ružne reči, recimo: „Ti si glupa!" ili „Mrzim te!" Iako ovakve izjave nećete tolerisati, a još manje mu dozvoliti da na ovaj način manipuliše vašim emocijama, setite se da je ono to reklo u afektu, impulsivno, bez razmišljanja. Budite mudri i umesto da "skočite" i uzvratite napadom ("Sram te bilo, da to više nisi nikada rekao...!"), pokušajte da ostanete mirni i izgovorite ono što je vaše osnovno osećanje koje imate kada je vaše dete u pitanju. Na primer: "Baš mi je žao što ti mene ne voliš jer ja tebe volim najviše na svetu". Naime, kada vi ostanete pozitivni i u detetovim negativnim izražavanjima, ono se brzo smiruje i menja svoju komunikaciju sa vama. Ipak, ukoliko vas iznenadi neka njegova slična izjava, pokušajte da "uđete" malo dublje u problem da biste uvideli šta ga je to toliko razbesnelo.

8. Slobodno plači.

Ukoliko dete padne i rasplače se, nemojte ga odmah stišavati izjavama da "to nije ništa". Ono, ili oseća bol, ili traži vašu pažnju. U oba sluačja ima pravo na svoje emocije, čak i kada vama one nisu prihvatljive ili dobrodošle u nekoj konkretnoj situaciji. Pružite mu utehu i podršku. Smirite ga, pokažite interesovanje za ono što oseća. Vašim pristupom omogućavate mu da stupi u kontakt sa svojim osećanjima, da ih shvati, da lakše artikuliše odnos prema drugima i kad vi niste u blizini.

9. Da li bi, molim te, hteo da mi pomogneš?

Kada od deteta zatražite neku vrstu pomoći, ono oseća da vi u njega imate poverenja i da vam je njegovo mišljenje važno. Pokušajte da što više pokazujete interesovanje za ono što ima da vam kaže. Pitajte ga kako bi ono rešilo neki vaš problem, kako bi se ponašalo u istoj situaciji, šta ono misli o ovom ili onom ponašanju nekog vašeg kolege, rođaka. Na ovaj način, ne samo da jasno podupirete njegovo samopouzdanje, već mu pružate mogućnost da se i ono obrati vama kada ima neki problem ili dilemu koju želi da zajedno proučite.

10. Imam vremena za tebe.

Pobedite dete sopstvenom strpljivošću. Podrazumeva se da se zaista i ponašate kao da imate vremena za njega, tj. da to nije samo deklarativna izjava. Uvek je važnije da se posvetite razgovoru sa detetom, nego da radite kućne poslove ili gledate TV. Uostalom, deca pričaju samo dok znaju da ih slušate ili dok veruju da u vama imaju odgovarajućeg sagovornika. Onog trenutka kada pomisle da vi niste zaslužili njihovo poverenje, mogu lako zatvoriti vrata svog sveta i "isključiti" vas iz svog života.

Opšta pravila dobre komunikacije

Opšta pravila dobre komunikacije, a posebno sa decom, jer su ona osetljivija i ranjivija na vaše reči nego odrasle osobe, su:

-Slušajte decu najpažljivije što umete.

-Gledajte ih u oči.

-Koristite čarobne reči: "Izvini, hvala, molim te..."

-Govorite razgovetno, koristeći reči čije značenje deca poznaju.

-Ako uvidite da u tom trenutku razgovor nije moguć (na primer, neko od vas je suviše uzbuđen ili iznerviran), prekinite razgovor i odložite ga za kasnije.

-Pokažite interesovanje postavljanjem pitanja.

-Ne "izlećite" sa svojim mišljenjem ili rešenjima pre nego što dete kaže sve što želi.

-Delite savete samo kada ste pitani.

-Kada dete govori nešto što ne možete da poverujete, umesto da "planete" ("Kako si to mogao da uradiš? Da li si normalan?"), recite: "Ako sam te dobro razumela, ti misliš da..." (pa ponovite ono što ste razumeli a niste mogli da poverujete).

Konačno, kada ne znate šta da kažete detetu, zagrlite ga.

Jelena Holcer, pedagog