- Psihijatar navodi da ADHD kod dece ne mora da izgleda kao stalno trčanje, već i kao vrpoljenje, cupkanje, grickanje noktiju ili čačkanje odeće.
- Među suptilnim znacima su i impulsivni pokreti, ulazak u tuđi prostor ili uzimanje stvari bez pitanja, što odrasli često pogrešno tumače kao neposlušnost.
- Bolovi u stomaku, glavobolje i problemi sa spavanjem mogu pratiti napor deteta da se koncentriše, ali dijagnoza se postavlja tek kroz sveobuhvatnu procenu.
Hiperaktivnost ne mora uvek da podrazumeva stalno trčanje, skakanje i nemogućnost mirnog sedenja. Kod neke dece ADHD se može ispoljiti kroz sasvim male, neupadljive pokrete i fizičke tegobe koje roditelji lako pripišu drugim stvarima.
Kada pomislimo na ADHD, često zamišljamo dete koje ne može da sedi mirno i stalno je u pokretu. Ipak, znaci mogu biti mnogo suptilniji.
Dr Mukeš Kripalani, psihijatar iz centra The ADHD Centre, izdvojio je četiri fizička obrasca koji se mogu primetiti kod dece sa ADHD-om.
1. Stalno vrpoljenje
Dete može neprestano da se pomera na stolici, cupka nogama ili deluje kao da mu je fizički teško da miruje.
Hiperaktivnost se, međutim, može ispoljiti i kroz mnogo manje pokrete – uvijanje kose, grickanje noktiju, čačkanje odeće ili druga ponavljajuća ponašanja. Ona ponekad mogu biti način na koji dete pokušava da se umiri i reguliše.
2. Impulsivni pokreti
Kod neke dece fizička impulsivnost može da izgleda tako što dete ulazi u tuđi lični prostor, uzima tuđe stvari bez pitanja ili iznenada počne da trči preko prostorije bez razmišljanja o opasnosti.
Takvo ponašanje odraslima ponekad može izgledati kao namerna neposlušnost, ali iza njega može da stoji teškoća sa kontrolom impulsa.
3. Bolovi u stomaku i glavobolje
Napori koje dete ulaže da se koncentriše, sedi mirno i prati nastavu tokom čitavog dana mogu biti iscrpljujući. Zbog toga roditelji ponekad primećuju fizičke tegobe poput bolova u stomaku, tenzionih glavobolja ili problema sa spavanjem.
Važno je, ipak, naglasiti da ove tegobe same po sebi nisu simptomi na osnovu kojih se može postaviti dijagnoza ADHD-a.
4. Simptomi nisu uvek očigledni
Neka deca jednostavno ne odgovaraju stereotipnoj slici "hiperaktivnog deteta". Njihove teškoće mogu biti mnogo manje vidljive i ispoljavati se kroz sitne pokrete, unutrašnji nemir ili probleme sa regulacijom ponašanja.
Zato je važno posmatrati dete u različitim situacijama – kod kuće, u školi i u odnosima sa vršnjacima.
Kada potražiti pomoć?
Stalno vrpoljenje, nemir ili problemi sa spavanjem ne znače automatski da dete ima ADHD. Mnoga deca imaju ovakva ponašanja iz različitih razloga.
Roditelji bi trebalo da obrate pažnju na to da li se teškoće ponavljaju u različitim situacijama i utiču na učenje, odnose sa drugima ili detetovo samopouzdanje.
Ako postoji zabrinutost, najbolje je razgovarati sa pedijatrom ili drugim odgovarajuće kvalifikovanim stručnjakom. ADHD se ne dijagnostikuje na osnovu jednog simptoma, već nakon sveobuhvatne procene.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: