- Alergija na protein kravljeg mleka se najčešće javlja tokom prve godine života.
- Neki od simptoma koji mogu da ukažu na alergiju na mleko su često bljuckanje, povraćanje, promene u stolici ili osip.
Kada malo dete često bljucka, povraća, ima osip ili promene u stolici, roditelji se prirodno pitaju da li je uzrok u hrani. Ipak, važno je znati da nije svako bljuckanje ili ekcem znak alergije na mleko odnosno na proteine kravljeg mleka, na šta roditelji obično prvo posumnjaju.
Alergija na proteine kravljeg mleka (APKM) može imati različite simptome, a neki se javljaju odmah nakon hranjenja, dok drugi mogu nastupiti tek nekoliko sati ili dana kasnije. Zbog toga prepoznavanje ovog stanja nije uvek jednostavno.
Šta je alergija na proteine kravljeg mleka
Alergija na proteine kravljeg mleka nastaje kada imuni sistem deteta određene proteine iz kravljeg mleka pogrešno prepozna kao pretnju i pokrene alergijsku reakciju.
Najčešće se javlja tokom prve godine života, a simptomi mogu zahvatiti kožu, sistem za varenje i, ređe, disajne puteve.
Kada se alergija potvrdi, osnovni princip lečenja jeste izbegavanje proteina kravljeg mleka. Kod beba koje sisaju to ponekad znači da i majka treba da ih izbaci iz svoje ishrane, ali takvu odluku treba doneti u dogovoru sa pedijatrom.
Dobra vest je da većina dece vremenom preraste ovu alergiju.
Alergija ili intolerancija: u čemu je razlika
Ova dva pojma roditelji često mešaju, ali označavaju različita stanja.
Intolerancija na laktozu odnosi se na otežano varenje mlečnog šećera – laktoze. Kod beba je prava intolerancija na laktozu relativno retka.
Alergija na proteine kravljeg mleka, sa druge strane, uključuje imuni sistem. Organizam reaguje na proteine kao što su kazein i proteini surutke.
Zato proizvodi bez laktoze nisu rešenje za bebu koja ima alergiju na proteine kravljeg mleka. Kod alergije je potrebno izbegavati upravo mlečne proteine.
Koji su simptomi alergije na mleko kod beba
Simptomi se razlikuju od bebe do bebe i mogu se pojaviti u različitom vremenskom periodu nakon hranjenja.
Među mogućim znacima su:
- ekcem ili koprivnjača;
- otok lica;
- učestalo i obilno bljuckanje;
- povraćanje;
- proliv;
- uporan zatvor;
- sluz ili tragovi krvi u stolici;
- izražena razdražljivost nakon hranjenja;
- simptomi koji se ponavljaju nakon unosa mlečnih proteina.
Kod nekih beba simptomi su blagi i lako se mogu pripisati uobičajenim tegobama u prvim mesecima života.
Da li je bljuckanje razlog za paniku
Većina beba povremeno bljucka. To je često posledica nezrelosti sistema za varenje i samo po sebi ne znači da postoji alergija. Slično je i sa grčevima i periodima pojačanog plača. Bebe mogu biti veoma razdražljive, naročito u prvim mesecima, bez toga da postoji alergija ili neki drugi problem.
Zato je važno posmatrati celokupnu sliku, a ne samo jedan simptom.
Ako su tegobe uporne, veoma izražene, ponavljaju se nakon hranjenja ili su praćene osipom, promenama u stolici ili problemima sa napredovanjem, potrebno je razgovarati sa pedijatrom.
Kako se postavlja dijagnoza
Dijagnostika zavisi od vrste reakcije.
Kada se simptomi pojavljuju brzo nakon kontakta sa mlečnim proteinima, lekar može preporučiti kožne alergološke testove ili analizu krvi na specifična antitela.
Kod simptoma koji se javljaju kasnije, nakon nekoliko sati ili dana, ovi testovi često nisu dovoljni. Tada se može primeniti eliminaciona dijeta, tokom koje se mlečni proteini privremeno potpuno izbacuju iz ishrane.
Ukoliko simptomi nestanu ili se značajno smanje, lekar može preporučiti kontrolisano ponovno uvođenje mlečnih proteina kako bi se proverilo da li se tegobe vraćaju.
Ovaj korak je veoma važan jer alergija ne bi trebalo da se potvrđuje samo na osnovu toga što je bebi bilo bolje tokom eliminacione dijete.
Šta ako se alergija potvrdi
Ako se potvrdi alergija na proteine kravljeg mleka, lekar će preporučiti odgovarajući način ishrane.
Za bebe koje se hrane mlečnom dohranom postoje specijalne formule, najčešće ekstenzivno hidrolizovane formule ili formule na bazi aminokiselina. Izbor zavisi od simptoma i procene pedijatra.
Ako majka doji, može joj biti preporučeno da iz svoje ishrane izbaci kravlje mleko i proizvode koji ga sadrže.
Važno je da eliminaciona dijeta bude dobro isplanirana kako bi beba, odnosno majka koja doji, i dalje unosila sve potrebne hranljive materije.
Da li dete može da preraste alergiju
Da. Kod velikog broja dece alergija na proteine kravljeg mleka vremenom se povlači. Kako imuni sistem i digestivni trakt sazrevaju, dete može postepeno razviti toleranciju na mlečne proteine. Zbog toga pedijatar tokom kontrola procenjuje kada je bezbedno pokušati sa njihovim ponovnim uvođenjem. To se radi postepeno i prema preporuci stručnjaka.
Kada obavezno treba potražiti pomoć
Ako beba ima otežano disanje ili druge znake ozbiljne alergijske reakcije, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Kod ostalih simptoma koji su uporni ili se ponavljaju, prvi korak je razgovor sa pedijatrom. Nemojte samostalno postavljati dijagnozu niti uvoditi stroge eliminacione dijete.
Zapamtite, bljuckanje, ekcem ili promena stolice ne znače automatski da beba ima alergiju na mleko. Pravilna dijagnoza je važna kako bi dete izbeglo nepotrebna ograničenja u ishrani, a istovremeno dobilo odgovarajuću terapiju ako alergija zaista postoji.
Uz praćenje pedijatra, većina dece sa alergijom na proteine kravljeg mleka vremenom razvije toleranciju i može da se vrati raznovrsnoj ishrani.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili fotografija/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
U galeriji ispod pogledajte i savete ruskog pedijatra o odgajanju dece:
BONUS VIDEO: