Alergije su jedan od najčešćih problema u savremenom svetu i kod dece su sve češće . Iako je nemoguće potpuno izbeći rizik od alergija, pravilna prevencija pomaže značajno da se smanji verovatnoća razvoja alergija kod mališana. Pedijatar dr Viktorija Homenko podelila je savete za Eurolab.clinic korisne savete za buduće majke, roditelje beba, ali i porodice sa decom u riziku kako da postupaju kako bi maksimalno smanjili rizik od razvoja alergija.
Alergije počinju pre rođenja
Doktorka naglašava da prevencija treba da počne tokom trudnoće. Ishrana buduće majke treba da bude raznovrsna, uravnotežena i ne previše restriktivna. Odbijanje velikog broja proizvoda "za svaki slučaj" ne smanjuje rizik od alergija kod deteta, a može čak da bude biti i štetno.
Posebno je važno izbegavati duvanski dim i prekomernu konzumaciju prerađene hrane sa hemijskim aditivima.
Dojenje i uvođenje čvrste hrane
Prvi meseci života su kritičan period za formiranje imunog sistema.
Majčino mleko je najbolji način za jačanje odbrambenih snaga organizma. Osim ako nema kontraindikacija, lekari savetuju dojenje najmanje šest meseci.
Dr Homenko kaže da se odlaganje uvođenja potencijalnih alergena "ne isplati", odnosno da postepeno uvođenje te hrane između šestog i 12. meseca bebinog života smanjuje rizik od alergija u budućnosti.
"Sterilno" detinjstvo nije uvek korisno
Roditelji često pokušavaju da što više zaštite svoje dete od bakterija i svih mogućih klica, ali dr Homenko naglašava - prekomerna sterilnost ne pomaže.
Kontakt sa prirodnim alergenima (životinje, polen, prašina) je potreban u umerenim dozama. Važno je da dete pohađa vrtić ili druge grupe gde se formiraju prirodne zaštitne reakcije organizma. Ne treba nepotrebno davati detetu antibiotike jer oni uništavaju korisnu mikrofloru koja gradi imunitet.
Vakcinacija kao zaštita
Još jedna važna komponenta prevencije je redovna vakcinacija. Cepljenje pomaže u izbegavanju ozbiljnih infekcija koje mogu da pokrenu ili zakomplikuju alergijske bolesti.
Kada se obratiti alergologu
Ako dete ili odrasla osoba ima:
- osip,
- produženo curenje iz nosa ili kašalj bez zaraznih uzroka,
- reakcije na hranu ili ujede insekata.
U tim slučajevima je dobro da kontaktirate alergologa. Blagovremena dijagnoza će pomoći da se na vreme utvrdi uzrok alergije odnosno alergen, da se izabere strategija lečenja i spreči prelazak alergija u hronični oblik.
Imajte na umu da je nemoguće potpuno sprečiti alergije, ali savremena medicina pruža alate za smanjenje rizika. Pravilna ishrana majke tokom trudnoće, dojenje, rano uvođenje alergene hrane, izbegavanje prekomerne sterilizacije prostora, vakcinacija i zdrav kontakt sa spoljnim svetom pomažu u formiranju stabilnog imuniteta kod deteta.
I što je najvažnije, pri prvoj sumnji na alergiju, važno je da lečite sami mališane, već da se konsultujete sa lekarom.
BONUS VIDEO: