Boravak u kolektivu, naročito kada su u pitanju vrtići, plodno je tlo za širenje raznih virusa. Trenutno je u nekim vrtićima u Srbiji "aktuelan" Koksaki virus, a specijalista opšte medicine dr Biserka Obradović i pedijatar dr Saša Milićević su u emisiji "Jutro" na TV Prva objasnili sve o ovom virusu.
"Imamo dva soja virusa koksakija, tip A i B. Tip A uglavnom napada decu, a B odrasle, ali nema to neke oštre granice, i tip A može da se pojavi kod odraslih ali je beznačajan, i tip B može da se pojavi kod dece, ali vrlo retko", rekla je dr Obradović, pa objasnila šta je zapravo tip A koji se širi među decom.
"Tip A je ono što mi zovemo Brnu virus, prva epidemija je bila 1911. i 1912. godine u Americi i zato se kod nas često zove 'američki virus'. Međutim, to je Koksaki virus, i to koksaki A6. Inače, sem Koksakija taj Brnu virus izaziva i enterovirus tip 71. Znači, vrlo nam je poznato, često se dešava kod dece, retko kod odraslih da se javljaju promene na koži dlanova, stopala, pre svega na usnama, u usnoj duplji, deca onda izbegavaju da jedu. To je jedan 'beznačajan' virus, ali 90 odsto Koksaki virusa, i A i B tipa uglavnom prolaze nezapaženi, a onih 10 odsto izazivaju razne komplikacije i mogu da budu opasne po srce".
Dr Milićević je objasnio kako se prenosi Koksaki virus.
"Vrlo lako se prenosi prljavim rukama, može da se prenese i kontaktom, preko igračaka u vrtićima. Obično obolevaju deca do pete godine, mada mogu i kasnije, mogu i roditelji da dobiju bolest ruku, nogu i usta. Ali, najčešće prljavim ručicama, može i kapljičnim putem, preko sekreta, simptomi mogu da budu i od strane organa za disanje, može da bude i dijareja, ali najčešće je u pitanju prenos preko ručica. Ima tu inkubaciju jedan do dva dana, na početku i ne znamo da je u pitanju taj virus, ali problem je što i posle prolaska simptoma još nekoliko dana može da se prenese. To treba da znaju roditelji pre nego što puste dete u vrtić ili ako imaju u porodici nekog rođaka, baku, deku, koji imaju neko hronično oboljenje".
Pedijatar je naglasio i da je u pitanju blaga bolest, koja prolazi sama od sebe, te da ne treba plaši roditelje, "ako deluje tužno kad se vidi".
"Rukice se ljušte, hoće i nokti da otpadnu, ali to se posle vrati, sve te promene nestanu. Deluje onako tužno, dete neće da jede, imaju neke promene koje podsećaju na varičelu, nekad liči na herpes, alergiju, ali obično ljudi ne pomisle na ovo. Ne treba paničiti, lako prolazi, može da se pojavi i na drugim delovima tela, ali ređe, ovi delovi tela su karakteristični. Retko daje komplikacije u smislu meningitisa, upale moždanih ovojnica ili mozga, upale pluća. Nema razloga za strah sem što onako deluje zastrašujuće".
Dr Obradović je istakla i da je sve više roditelja koji boluju od takozvanih dečjih bolesti jer je njihov imunitet drastično opao. S tim u vezi, navela je koji su najvažniji koraci u prevenciji virusa kod odraslih i dece, pored redovnog pranja ruku.
"Prevencija je da jačamo imunitet jer jedan stabilan imunitet nam je odbrana od svih, pa i Koksaki virusa. To znači dobar san, pravilna ishrana koja je bogata svežim voćem i povrćem, da izbegavamo energetske napitke, sve one koji uništavaju naš imunitet. Naš organizam mora da se bori protiv toksina koje unesemo u organizam, umesto da stvara antitela koja se bore protiv tih virusa. Zatim, redovna fizička aktivnost koja je prema godinama starosti. Kao što sam hiljadu puta rekla, fizička aktivnost je lek koji menja mnoge lekove, a ne postoji lek koji menja fizičku aktivnost".
Dr Milićević je istakao da ne postoji vakcina protiv Koksaki virusa, ali da je dobar prirodan imunitet koji se stvara nakon preležanog virusa.
"Retko kada se javlja ponovo, može da se desi, ali retko kad. Stvore se antitela i ona štite organizam, retko kada se pojavi opet kada govorimo o tipu A, a tip B može. Vakcine ne postoje, ali taj prirodni imunitet je jako dobar, kada je dete jednom imalo, to ga štiti".
Kao što je dr Obradović na početku navela, Koksaki virus je veoma blag u 90 odsto slučajeva, i dr Milićević je saglasan da roditelji ne treba da se plaše, ali ipak nije zgoreg znati ni koje komplikacije mogu da se jave – mada se, srećom, retko javljaju.
"Imamo onih deset odsto ljudi obole od Koksakija koji imaju neke veće probleme. Pre svega, znači, dolazi do oštećenja srca jer znamo da srčani mišić mora biti zdrav da bi se kontrahovao, da bi slao krv u sve naše delove tela. Kada ga Koksaki napadne, dolazi do oštećenja mišićnih vlakana i on ne može pravilno da radi, tako da dolazi do oštećenja srca, miokarditisa, perikarditisa, čak može doći do i meningitisa i kod odraslih, do herpangine. To su onih 10 odsto gde može biti drastično i tu moramo obratiti veću pažnju. To se leči simptomtski, pre svega vitaminska terapija, moramo da koristimo dosta vitamina odnosno pravilno da se hranimo, bez fizičke aktivnosti, mirovanje, da pomognemo srčanom mišiću da se oporavi", zaključila je doktorka.
BONUS VIDEO: