Mnoge dečje bolnice već praktikuju pričanje priča koji imaju za cilj da razvesele pacijente. Međutim, ovo istraživanje, objavljeno u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences”, sugeriše da imaju i fiziološke prednosti.
„Do sada su pozitivni dokazi za pripovedanje priča za decu bili zasnovani na 'zdravom razumu' i uzeti kao nominalna vrednost, u kojima interakcija sa detetom može da mu odvrati pažnju, zabavi ga i ublaži patnju," rekao je dr Horhe Mol, sa D'Or instituta za istraživanje i obrazovanje (IDOR), Brazil. "Ali nedostajala je čvrsta naučna osnova, posebno u pogledu osnovnih fizioloških mehanizama."
Tim, sa sedištem u IDOR-u i Federalnom univerzitetu ABC, Brazil, proučavao je 81 dete starosti između 2 i 7 godina, od kojih su sva bila na jedinici intenzivne nege u bolnici Rede D'Or Sao Luiz Jabakuara u Sao Paulu. Jedna grupa od po 41 deteta imala je sesiju od 25-30 minuta sa pripovedačem, dok je kontrolna grupa od po 40 dece imala u isto vreme, zabavu sa istim profesionalcima koji su umesto toga postavljali zagonetke.
Pre i posle sesija, tim je uzeo uzorke pljuvačke od svakog deteta i procenio njihov nivo bola. Uzorci pljuvačke omogućili su istraživačima da izmere nivoe hormona kortizola - koji je povezan sa stresom - i oksitocina - koji igra ulogu u empatiji.
Obe grupe dece su imale koristi od intervencija: svi su imali manje kortizola i više oksitocina u pljuvački, što sugeriše da su bili manje pod stresom i da su pokazivali manje bola i nelagodnosti. Međutim, rezultati su bili dvostruko jači za grupu koja je slušala priče od kontrolne grupe.
Deca su takođe učestvovala u vežbi asocijacija reči sa rečima kao što su „bolnica“, „medicinska sestra“ i „doktor“. Tim izveštava da dok su deca iz kontrolne grupe na sliku bolnice odgovorila sa „ovo je mesto na koje ljudi idu kada su bolesni“, grupa za pripovedanje je odgovorila sa „ovo je mesto na koje ljudi idu da bi ozdravili“.
Slično tome, deca iz kontrolne grupe su rekla „ovo je loša žena koja dolazi da mi da injekciju” kao odgovor za reči “lekar” ili “medicinska sestra”, dok je grupa za priče rekla „ovo je žena koja dolazi da me izleči”.
„Smatram da je ova studija jedna od najvažnijih u kojima sam učestvovao, zbog svoje jednostavnosti, strogosti i potencijalnog direktnog uticaja na praksu u bolničkom okruženju, sa ciljem ublažavanja ljudske patnje“, rekao je Mol.
„Pošto je to jeftina i veoma bezbedna intervencija, potencijalno se može primeniti u celom javnom sistemu, kada veće studije potvrde njenu ponovljivost i efikasnost. „Nameravamo da je proširimo i u drugim okruženjima i grupama pacijenata i da podržimo volontiranje posvećeno plemenitoj aktivnosti pričanja priča, sada sa čvršćim naučnim dokazima“, rekao je on.
BONUS VIDEO