"Nije novost da deca već od 10. ili 11. godine ozbiljno zloupotrebljavaju digitalne tehnologije. Zavisnost se razvija vrlo rano, a iako do sada nismo imali slučaj tako mladog deteta, poput onog od četiri godine, imamo primere veoma mladih ljudi koji se suočavaju sa ovim problemom", istakao je u emisiji "Uranak" na TV К1 dr Svetislav Mitrović, psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje Palmotićeva.
On kaže da se zavisnost od interneta ne može posmatrati kao zavisnost od droga, već kao nesupstancionalna zavisnost koja izaziva određene simptome ponašanja.
"Ovi obrasci često podsećaju na zavisnosti od supstanci. Кada se mladim osobama uskrate digitalna sredstva, javljaju se burne reakcije, a produženo korišćenje telefona ili drugih digitalnih uređaja može dovesti do promena u ponašanju", dodao je doktor.
Prvi znak zavisnosti kod mladih
"Mladi često vrlo rano dobijaju telefone, čak i sa pet godina. U nekim slučajevima sam video da roditelji daju telefon deci dok su još u hranilici, kako bi gledala crtaće. Ovo je rani korak ka navikavanju na digitalne medije. Mlada osoba se zatim zabavlja igrama i društvenim mrežama, što im oduzima sve više vremena. Кada roditelji upozore decu na prekomernu upotrebu, često dolazi do bunjenja i ljutnje, a deca nastavljaju da koriste telefone noću ili na ulici i u školi", ističe dr Mitrović.
On je napomenuo da, kada vreme koje mlada osoba provodi u zabavnim aktivnostima pređe sat i po dnevno, to može biti znak problematičnog korišćenja. "U tom slučaju, već možemo posumnjati u razvoj zavisnosti".
Na pitanje da li su roditelji svesni posledica davanja telefona detetu od godinu dana, doktor odgovara:
"Roditelji su svesni šta žele da postignu kada daju detetu telefon da gleda, ali često nisu svesni dugoročnih posledica. Neki prepoznaju da se dešava nešto što nije u redu, dok drugi misle da je to samo trend i da je sasvim normalno, jer svi imaju mobilne telefone. Mnogim roditeljima je potrebno je vreme da shvate da je to problem. Neophodno je uspostaviti određeni režim u porodici koji će podržavati zdrav način života deteta. Ako dete ne spava noću, kako će pratiti nastavu? Кakav će biti njegov bioritam? Ovo samo po sebi predstavlja rizik za zdravlje, a da ne govorimo o sadržaju koji može biti nezgodan, skandalozan ili čak opasan. O tome se mora razgovarati", naglašava doktor.
Кatarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, ističe da roditelji moraju da kontrolišu sadržaj koji deca gledaju na internetu.
"Sve specijalizovane bolnice koje se bave raznim oblicima zavisnosti su pune, a sve više roditelja dovodi svoju decu, koja nisu samo tinejdžeri, kako bi im pružili adekvatnu pomoć i usmerili ih na pravi put. Cilj je omogućiti im kvalitetan život bez prekomernog uticaja ekrana. Očigledno je da se roditelji nisu dovoljno probudili na ovu problematiku", ističe Jonev.
Danas se suočavamo sa još jednim ekstremom – deca sve mlađeg uzrasta fizički i agresivno nastupaju prema svojim roditeljima, posebno majkama. Jonev navodi slučaj kada se jedna majka dečaka od osam godina žalila da joj sin nanosi ozbiljne povrede i da ne zna da li da zove policiju.
"Imamo problem što je sadržaj na digitalnim platformama često takav da se deca izgube u tom lavirintu i ne znaju šta je poželjan sadržaj, a šta nije. Nažalost, veliki broj platformi nudi neprimereni sadržaj koji targetira našu decu.Mnogi od njih ne razumeju o čemu se radi, ali misle da treba da se ponašaju na taj način, što rezultira stvaranjem negativnih modela ponašanja. Od malih nogu, kada se roditelj odluči da da telefon detetu u ruke, važno je postaviti smernice o tome šta i koliko deca gledaju. Takođe, trebalo bi da zajedno gledaju sadržaj i učestvuju u tom digitalnom prostoru. Кada istekne vreme koje dete sme da provede na internetu, telefon treba uzeti na lep način i ponuditi zdrave alternative", dodaje.
Sve više mladih doživljava frustracije kada im neko ne lajkuje sadržaj, posebno ako se ostavi pogrdan komentar. Roditelji često govore deci da to ne treba da ih pogađa. Psihijatar dr Mitrović objašnjava da li takvi odgovori pomažu ili odmažu.
"Lično smatram da društvene mreže ne bi trebale biti dostupne deci do 16. godine. Preporučuje se da do treće godine deca ne gledaju ni televiziju iz medicinskih razloga. Nažalost, u našem društvu je situacija drugačija. Кada roditelji odgovore na takva pitanja, na neki način prihvataju prisutnost deteta na društvenim mrežama i nude savet kako da se nose s negativnostima i lošim reakcijama, što može dovesti do stigmatizacije deteta", kazao je doktor.
BONUS VIDEO:
(bizlife.rs/Yumama/Nataša Zlatković)