Autizam je poremećaj koji se javlja u detinjstvu, a karakterišu ga neuobičajene socijalne interakcije, loše veštine komunikacije, repetitivna ponašanja, ograničena interesovanja i aktivnosti.
Ovaj poremećaj je neizlečiv, ali postoje razne terapije koje deci i odraslima sa autizmom mogu da olakšaju život. Svest o autizmu poslednjih godina je podignuta, što je svakako dobro, ali uprkos tome, postoje neka stanja koja se često mešaju sa ovim poremećajem zbog sličnih simptoma.
U nastavku saznajte koja to stanja često mešaju sa autizmom, ali i kako da ih razlikujete.
1. Opsesivno-kompulsivni poremećaj
U nekim slučajevima simptomi opsesivno-kompulsivnog poremećaja, poput stalnog pranja ruku, čišćenjem ili dodirivanjem predmeta poput kvake, mogu da liče na repetitivne pokrete tipične za autizam.
Ključna razlika je u tome što osobe koje imaju opsesivno-kompulsivni poremećaj osećaju neprijatnost, smetaju im ove komplusije, dok repetitivne misli i radnje često ne smetaju autističnim osobama. Naprotiv, te radnje ponekad mogu da im donesu i olakšanje, piše centerfordiscovery.com.
2. Antisocijalni poremećaj ličnosti
Često se u govoru naziva sociopatijom, a ovaj poremećaj ličnosti je praćen obrascima koji narušavaju prava drugih. Osobe koje imaju antisocijalni poremećaj ličnosti ne ponašaju se u skladu sa društvenim normama, već krše pravila i zakon ne mareći za druge. Oni često nemaju razvijenu empatiju i neretko upadaju u probleme sa zakonom.
Osobe sa autizmom takođe nekad ne poštuju društvene norme, ali razlika je u tome što oni nikad nemaju skriveni motiv ili plan, niti su iskusili zlostavljanje, zanemarivanje ili traumu u detinjstvu, što je čest slučaj kod antisocijalnog poremećaja ličnosti.
3. Šizofrenija
Za ovu ozbiljnu mentalnu bolest su karakteristične nelogične misli, bizarna ponašanje i govor, kao i deluzije ili halucinacije, poput toga da osoba čuje glasove.
I kod šizofrenije i kod autizma se javljaju kognitivni i senzorni problemi, i za oboje je karakterističan atipičan razvoj mozga. Međutim, autistične osobe nemaju deluzije ili halucinacije, koje su gotovo ključne karakteristike šizofrenije.
Osim toga, šizofrenija se najčešće dijagnostikuje u odraslom dobu, a autizam u detinjstvu.
4. Poremećaji u učenju
Poremećaji u učenju su zapravo spektar poremećaja koji utiču na pisanje, čitanje i aritmetičke sposobnosti. Iako autistična deca takođe mogu da imaju poteškoća sa učenjem, oni obično imaju sposobnost da se usredsrede i razumeju temu koja ih interesuje.
Autizam uglavnom utiče na socijalne veštine, komunikaciju i repetitivne radnje i ponašanja, uključujući uzak izbor interesovanja kojima je autistična osoba gotovo opsednuta.
5. ADHD
Može da postoji neko preklapanje između simptoma autizma i hiperaktivnosti sa poremećajem pažnje (ADHD), poput poteškoća u fokusiranju, hiperaktivnosti i impulsivnosti.
Međutim, dok deca sa ADHD-om mogu da se odupru ponavljaju i potrebi za redom, ove stvari mogu da budu vrlo utešne za one koji imaju autizam. Takođe, autistično dete može da okleva da govori ili stupi u interakciju sa drugima, osim ako se ne govori o temi koja ga skoro opsesivno zanima. Kada je reč o ADHD-u, ovi mališani govore impulsivno, često čak i prekidajući druge.
Ukoliko primećujete bilo koji od ovih simptoma kod deteta, nemojte oklevati da potražite mišljenje stručnjaka. Imajte na umu da koja god da je dijagnoza, bolje je da se utvrdi na vreme, kako bi se što pre detetu pružila pomoć i olakšala mu se svakodnevica.
BONUS VIDEO: