U Srbiji raste broj dece obolele od malih boginja, a kako je načelnica pedijatrije Doma zdravlja Palilula dr Olivera Todorović rekla gostujući u emisiji "Jutro" na TV Prva, najkritičnije je u Novom Pazaru.
"Mi smo informisani da je najkritičnije u Novom Pazaru. Nažalost, tamo je obuhvat vakcinacije jako slab, kažu od 30 do 60 odsto. Šta to znači – ruralne sredine oko 30 odsto, ove centralne oko 60 odsto, a da bismo imali potpuno vakcinisanu decu i da ne bi došlo do epidemije, treba da bude vakcinisano 95 odsto dece. Naravno, u Beogradu i okolini, pogotovo u Vojvodini je mnogo bolja situacija, tu imamo otprilike obuhvat vakcinacijom 84 do 85 odsto, ali težimo tome da dođe do 95 odsto da ne bi dolazilo do epidemije morbila", rekla je dr Todorović, podsećajući na prethodne godine.
"Mi smo nažalost imali 2017. i 2018. godine jednu veliku epidemiju, 5.800 zaraženih, imali smo 15 smrtnih slučajeva, od toga petoro dece mlađe od godinu dana. Zaista, zašto nam se u 21. veku dešava da imamo i jedno umrlo dete od morbila kada imamo vrlo dobru i efikasnu vakcinu i kad možemo da zaštitimo decu?"
Pedijatar je upozorila da su male boginje jako zarazne, a da bolest može da ima i te kako velike posledice. Objasnila je i kako izgleda tok bolesti.
"Radi se o jednoj virusnoj bolesti koja kreće kateralnim stadijumom, slinave, kašljucaju, dobiju temperaturu, to je uobičajeno za sve vrste virusnih bolesti. Kad krene osip, a kreće četvrtog do petog dana posle tog kateralnog stadijuma i traje tri do pet dana, on je malo drugačiji od ostalih osipa vezanih za virusne bolesti. Kreće od glave i polako se spušta prema telu. Ono što savetujemo roditeljima je da kod bilo kog osipa posete pedijatra".
Dr Todorović je istakla da kod malih boginja može da dođe do ozbiljnih komplikacija, od kojih se najteža javlja tek posle dve ili tri godine.
"Postoje razne komplikacije i to zavisi od trenutnog imuniteta deteta, od uzrasta i drugih okolnosti. Komplikacije nastaju u nekom trećem stadijumu, kad osipni stadijum prođe i temperatura ne pada i mogu biti raznorazne, od upale ušiju, preko upale pluća, bronhitisa, do encefalitisa i meningitisa i onog najtežeg što može da se javi, posle dve do tri godine neku subakutni sklerozirajući panencefalitis, koji nije tako redak kao što se misli. Javlja se na 30.000 do 40.000 obolelih, i ta deca nažalost, napadaju se svi nervi, do centralnog nervnog sistema, završavaju letalno".
Doktorka je podvukla da MMR vakcina koja štiti od malih boginja nema nikakve veze sa autizmom, kao što mnogi misle.
"Ova vakcina se uglavnom vezuje za autizam, zato što se prima sa godinu dana, dete tada prohodava, počinju prve reči, onda se roditelji plaše da kada dete primi vakcinu, da će to sve da stane. Autistična deca imaju genetiku i neke druge nuspojave i nema apsolutno nikakve veze sa vakcinom, samo se vreme davanja vakcine poklapa sa socijalizacijom deteta. Jako je bitno primiti vakcinu na vreme, najugroženija su deca mlađa od godinu dana, a njima donesu oni koji neće da prime, koji su sada doveli do toga da imamo epidemiju morbila. Ta deca su najugroženija, ni kriva ni dužna", zaključila je ona.
BONUS VIDEO: