Termin "sindrom nespretne dece" skovao je 1975. dr Sason Gubej. Svetska zdravstvena organizacija klasifikuje poremećaj razvojne koordinacije dispraksiju kao „specifičan razvojni motorički poremećaj“. Veruje se da bolest pogađa oko 5% svetske populacije. Počinje u ranom detinjstvu i traje do kraja života.
Koji su znaci bolesti nespretnosti u detinjstvu?
Smatra se da nespretnost u detinjstvu najčešće pogađa dečake. Imaju poteškoće u čitanju i pisanju i imaju problema sa izgovorom reči. Psiholog Vladimir Vinogradov-Savčenko govorio je o tome kako se manifestuje dečja nespretnost i zašto je takvoj deci potrebna pomoć stručnjaka.
Simptomi su:
- Detetu je teško da odrediti „desno-levo“ (teško im je da izvrše zadatak: „stavite levu ruku na desno rame i okrenite glavu udesno“).
- Takva deca često slučajno nešto polome ili sruše.
- Neurednost (dete ne uči opšteprihvaćene svakodnevne radnje: dugmad se ne zakopčavaju, pertle nisu vezane, a patent zatvarač ili trake su nepremostive prepreke).
- Kada igrate igre koje uključuju jednu ruku (na primer, kamen-papir-makaze), druga ruka se i nehotice pomera. Takođe, prilikom obavljanja zadatka, dete može istovremeno da zamahne nogom i lupka prstima ruke po stolu.
- Često takva deca počinju kasno da hodaju (od 18 meseci i više), imaju nesiguran hod i posrću i padaju bez razloga pored stolice umesto da sednu.
- Deca ne žele da uče nove motoričke veštine (nema interesovanja za igre koje zahtevaju preciznu koordinaciju pokreta: pikado, tenis, badminton).
- Postoje poteškoće u sinhronizaciji vizuelnih informacija i kretanja (tačno pisanje u ćelijama, prepisivanje ili precrtavanje nečega).
Nespretnost može dovesti do problema u komunikaciji i do niskog samopoštovanja. A ako se dete grdi i zamera mu se zbog toga, situacija se pogoršava. Zbog ismevanja druge dece, kako odrastaju, nedužna „nespretna“ deca mogu da postanu nekontrolisane i agresivne odrasle osobe.
Specijalista preporučuje roditeljima da provode više vremena sa detetom, igraju igrice koje zahtevaju maksimalnu koordinaciju pokreta, crtaju, razvijaju finu i grubu motoriku i što je najvažnije, budu strpljivi.
Nespretnost zahteva dugotrajnu i sistematsku korekciju. Specijalisti će da nauče dete da se nosi sa poteškoćama. U zavisnosti od konkretnog slučaja i vrste dispraksije, propisuje se složen tretman koji uključujr neurologa, logopeda, psihologa, fizioterapeuta i defektologa. Metode korekcije koje se koriste su posebne fizičke vežbe, fizioterapija, logopedske vežbe. Terapija lekovima i metode koje nisu lekovi obično se međusobno dopunjuju.
BONUS VIDEO