Mentalni problemi sve se češće javljaju kod mladih starosti od 18 do 24 godina, a kako je pokazalo istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji, u toj zemlji trećina mladih ovog uzrasta imala je problema sa anksioznošću ili depresijom u 2021. i 2022. godini.
Upravo mladi ljudi sada su u najvećem riziku od mentalnih poremećaja u odnosu na druge starosne grupe, a problemi se sve češće javljaju i među školskom decom.
Psihijatar dr Maks Pemberton zabrinuti je zbog toga što mladi nisu dovoljno otporni da se suoče sa svim životnim izazovima, ističe da u tome ima i krivice "helikopter" roditelja, koji smatraju da je njihov glavni posao da reše svaki problem na koji njihovo dete naiđe.
Otpornost je važna životna veština i za mentalno zdravlje mališana je bitno da je steknu, ističe dr Pemberton u tekstu koji je napisao za dailymail.co.uk, a izneo je i savete kako naučiti decu da budu otporna.
Kako odgajiti otporno dete
Pustite ih da dožive neuspeh. Previše često pokušavamo da zaštitimo decu da ne naprave grešku. Radimo stvari umesto njih ili im dajemo savete koje nisu tražili. Ljudi uče iz svojih grešaka, a kada uspeju, znaju da su to sami postigli.
Razmislite o tehnologiji. U zavisnosti od toga koliko je dete staro, ograničite mu pristup društvenim mrežama. Ako je mlađe od 16 godina, ne popuštajte pod pritiskom da mu kupite smartfon. Jednostavan telefon je sve što mu je potrebno, kako bi moglo da vas pozove ako je nešto hitno.
Društvene mreže su povezane sa mentalnim problemima i sprečavaju decu da se povežu sa svetom oko sebe. Ako su stariji, ohrabrite ih da se udalje od društvenih mreža kada im je teško.
Ohrabrite ih da se bave sportom. Takmičenje, fizičke vežbe i pripadanje timu su veoma važni i pomažu u izgradnji otpornosti. Previše često deca rade samo ono u čemu uživaju. Ali, važno je da rade stvari u kojima nisu baš dobri, od kojih zaziru ili koje zahtevaju posvećenost. Vremenom im se možda i dopadnu.
Zapamtite da ste vi odrasli.Vaše dete nije vaš drugar. Morate da budete čvrsti, da imate jasna pravila i rutine koje pomažu detetu i usmeravaju ga, a takođe iz toga uči kako da upravlja vremenom i pritiscima kada odraste.
Pomozite mu da izgradi kompetencije. Podržite ga da se fokusira na ključne veštine, poput toga da priča pred drugima, da napravi sebi obrok, da opere svoj veš. Time što pomažete mališanu da postane nezavisnije pokazujete mu da može nešto da uradi sam i da ima kontrolu.
Fokusirajte se na talente. Nećete detetu izgraditi samopouzdanje samo tako što ćete ga hvaliti. Helikopter roditelji smatraju da to podiže samopouzdanje, ali može da ima i suprotan efekat – da poveća stres i pritisak da dete udovolji svima. Umesto toga, identifikujte u čemu je dete dobro i ohrabrite ga da se razvija na tim poljima.
Naučite ga da postavlja ciljeve. Nije važno da li je cilj da pročita određene knjige, da nauči neku veštinu, da nauči da svira neki instrument. Jedino pravilo je da taj cilj mora da zahteva posvećenost i fokus.
Pomozite mu da nađe svrhu. Istražite vrednosti koje dete ima, stvari koje smatra važnim i pomozite mu da se u skladu sa tim fokusira na aktivnosti koje će mu pomoći da pronađe svoju svrhu.
Ohrabrite ga da volontira. Pomaganje drugima pomoći će mu da nađe svrhu i nauči neke važne veštine.
Proširite mu horizonte. Ohrabrite dete da istražuje misli i ideje koje se razlikuju od vaših. Knjige, filmovi i novine upoznaće ga sa različitim mišljenjima i stavovima koji su drugačiji od njegovih.
Ako na nešto nemate odgovor, uverite dete da ćete zajedno naći rešenje. Prisetite se nekih izazova kroz koje ste ranije prošli, kako ste se sa njima izborili i podsetite ga da će stvari opet biti bolje, da će problemi proći. Naučite ga da se fokusira na stvari koje može da promeni, kao i da probleme "razbije" na više delova i rešava ih korak po korak.
Objasnite detetu da život može da bude težak, da razumete kako se oseća, ali da ste vi uz njega i da ćete zajedno proći kroz poteškoće. Ako imaju neke ozbiljnije probleme ili brige, ohrabrite ga da popriča sa stručnim licem.
BONUS VIDEO:
(Yumama/N. Z.)