Mnogi će za punačku decu reći da su lepi, rumeni, zdravi, a retko ko će pomisliti na to da možda imaju problem sa ishranom. Ono što je najveći problem današnje dece jeste brza hrana i nedovoljno aktivnosti, a kako stručnjaci kažu, baš zbog te dve stvari sve više raste broj gojazne dece.
Gojaznost nije samo stvar fizičkog izgleda, to je i veliki zdravstveni problem. Višak kilograma, posebno za decu u razvoju, može da utiče na celokupan organizam.
O ishrani dece i gojaznosti govorila je doktorka Jelena Gudelj Rakić sa voditeljkom Anom Manojlović u emisiji "Beogradska hronika" na RTS-u.
"Prve navike u ishrani deca stiču na primeru roditelja u porodici a kasnije, kada krenu u kolektiv, njihove navike formiraju vršnjačke grupe, okruženje, a u velikoj meri, izloženost porukama koje dobijaju i putem medija i društvenih mreža", izjavila je dr Gudelj Rakić, i dodala da problem gojaznosti nije od juče, već da je - epidemijskog karaktera.
"Broj dece i odraslih sa prekomernom težinom se utrostručio od sedamdesetih godina prošlog veka", kaže doktorka.
Kako je objasnila dr Gudelj, u našoj zemlji se od 2000. godine posebno prati stanje i vodi statistika o gojaznosti, kako bi se stanje popravilo.
"Gojaznost je multifaktorka bolest, postoji puno razloga zbog kojih neko ima prekomernu težinu. Jedan od njih je genetika a drugo je sve ono što čini okruženje koje stvara takve navike da se lako postaje gojazan", objasnila je.
Doktorka kaže da navike nije teško promeniti kada postoji podrška okoline i porodice.Savetuje roditelje, da ne udovoljavaju svojoj deci u periodu kada formiraju navike u ishrani, već da istraju i da najpre svojim primerom pokažu šta valja a šta ne.
Ona je potvrdila da se sve veći broj dece sa povišenim krvnim pritiskom, što je u uskoj vezi sa gojaznošću.
Osim toga, kako navodi, gojazna deca često imaju krivu kičmu, ravne tabane, žale se na bolove u kostima i mišićima… Visok krvni pritisak je alarm da nešto treba preduzeti, a nekada to bude i terapija lekovima.
"Dete se utvrđuje, ustaljuje u izborima, kada je hrana u pitanju, negde između devete i 11. godine života, tako da u stvari, u nekom ranom uzrastu, do polaska u školu, treba najviše raditi sa njima", istakla je.
Dr Gudelj Rakić je dodala da u svim zemljama sveta, pa tako i kod nas, socijalni status, kao i finansijski - utiče na navike u ishrani. Ipak, kaže da se protiv toga može – izborom svežeg voćeg i povrća u sezoni, kada su cenovno dostupniji.
(Yumama/RTS)