Roditelji su uplašeni jer ni virusi nisu što su nekada bili - sa blagom temperaturom koja prolazi za nekoliko dana. Ove zime su mutirali do te mere, kako ističu pedijatri, da su mnogo "agresivniji", brzo se šire i deca se jako dugo leče i oporavljaju.
Čak i predškolci, osnovci i srednjoškolci obolovaju više nego što je uobičajno za njihov uzrast, jer se podrazumeva da imaju već izgrađen imunitet u odnosu na vrtićki uzrast. Iako su virusi uobičajni za ovaj period godine, veliko je iznenađenje da je broj obolelih naglo skočio iako je trenutno raspust, pa se mnogi pedijatri brinu šta će tek biti kada se deca vrate u školu.
Načelnica Službe za zdravstvenu zaštitu dece dr Valentina Marković objasnila je za "Blic" kakav je trenutna situacija, koji su najčešće simptomi i kako roditelji da reaguju.
"Imaju povišenu temperaturu, najčešće bez drugih simptoma. Manji broj dece se žali na bol u grlu, neki imaju glavobolju, povraćanje, bol u stomaku, retke stolice… Uglavnom je to povišena temperatura koja ide i do 39-40 stepeni, u nekim slučajevima se teško skida, vraća se na tri-četiri sata, a kod pojedine dece traje i šest-sedam dana. Međutim, nama je najbitnije da su ta deca dobrog opšteg stanja između naleta temperature, a to znači da su raspoloženi i aktivni. Želim da ukažem roditeljima da ne treba da imaju strah od povišene temperature, već mogu da sačekaju par dana, proprate stanje i ponašanje deteta. Jer, to što će doći u Dom zdravlja ne znači da će dobiti antibiotik, zato što se u 90 odsto slučajeva radi o virusnim infekcijama. Vrlo retko smo imali bakterijsku infekciju, koja zahteva lečenje antibioticima" objasnila je dr Marković.
Pedijatri i dalje apeluju da se ne daju antibiotici deci "na svoju ruku", jer visoka temperatura ne znači da se radi o bakterijskoj infekcija. A ova vrsta terapije nema delotvornost kada su virusi u pitanju. Ukoliko se detetu pogorša stanje ili temperatura ne pada najbolje je dete odvesti kod pedijatra na pregled.
(Yumama)