Domovi zdravlja širom Srbije puni se predškolaca i školaraca koji imaju simptome gripa, stomačnog virusa, korone, a već u četiri evropske zemlje registrovan je i hepapitis - upala tkiva jetre. Međutim, ni tu nije kraj jer se u dečjoj bolnici KBC "Dragiša Mišović" osmoro dece leči od tuberkuloze, a neki od njih će na lećenju provesti možda i šest meseci.
Dr Olivera Ostojić, načelnica dečje bolnice KBC "Dragiša Mišović", kaže za Kurir da su oni jedini centar u Srbiji za lečenje tuberkuloze kod dece i da dve godine zbog kovida nisu primali takve male pacijente, već su oni zbrinjavani u regionalnim centrima.
"Kako smo u normalnom režimu rada, sva deca s tuberkulozom su kod nas, a imamo ih svih uzrasta i socijalnih statusa i iz Kosovske Mitrovice, iz Novog Pazara i cele Srbije. Najčešće su obolela u kontaktu s roditeljima, a odrasli se uglavnom leče u specijalnoj bolnici "Ozren" kod Sokobanje. Neka deca su razvila kliničku sliku tuberkuloze, dok su neka tu samo zato što su imala kontakt", kaže dr Ostojić i dodaje:
Protokol lečenja
"Mališani imaju standardne tegobe, kašalj, povišenu temperaturu, kao i specifične promene na rendgenu pluća karakteristične za tuberkulozu, ne reaguju na antibiotsku terapiju, dobijaju profilaksu. Leče se obično od tri do šest meseci. Ako je slabiji socijalni status porodice, ostaju duže u bolnici jer moraju da imaju ozbiljniju ishranu, pojačanu negu i kontrolu uzimanja lekova. Ako je reč o standardnoj porodici, deca budu prvih mesec dana u bolnici dok im ne uradimo sve analize i ne sprovedemo terapiju koja mora u bolnici."
Ona navodi da sve vreme mališani imaju nastavu, vode se školski dnevnici i ništa ne ispuštaju zahvaljujući nastavnicima iz Specijalne škole "Dragan Hercog" koji dolaze u bolnicu. Upozorava da tuberkuloza može da napadne i kosti i bubrege, da izazove i encefalitis, ali da je to vrlo retko, da takav slučaj nemaju u bolnici, jer sada postoje dobri lekovi.
"Danas je ovo izlečiva bolest, koja se jednostavno leči. Lekovi su dobri i ne ostaju posledice, epidemiolozi stalno prate kontakte zaraženih" zaključila je dr Ostojić.
Međutim, pedijatar dr Saša Milićević kaže da mnogo roditelja dovodi decu u domove zdravlja sa simptomima gripa, stomačnog virusa i korone.
Infekcija napada jetru
"Najčešći simptom koji imaju deca su tečna stolica, malaksalost, temperatura, dete nema apetita i neraspoloženo je. Stomačni virus se jako brzo širi, pogotovo među osnovcima i mališanima u vrtiću. Što se tiče starijih srednjoškolaca, oni su uglavnom stekli neki imunitet i nema ih toliko", kaže dr Milićević i dodaje:
"U ovom periodu se porodice spremaju za prolećna putovanja i odlaze da urade test na koronu, pa otkriju da je dete pozitivno, a zapravo ima veoma blage simptome - curenje iz nosa, glavobolju i povremeni kašalj. Problem kod dece je i dalje postkovid koji se javlja."
Prema njegovim rečima, hepatitis koji se širi među decom u nekim evropskim zemljama nije registrovan kod nas:
"To je virusna infekcija koja je veoma zarazna i brzo se širi. U pitanju je bolest prljavih ruku, poznata i kao infektivna žutica. Prvi simptomi su žute beonjače, žuta boja kože, umor i slab imunitet."
Ova infekcija napada jetru, tačnije, dolazi do upale tkiva jetre i vrlo lako se prenosi i na starije. Kod nas se javljaju sporadični slučajevi i za sada nema alarma za uzbunu. Infekcija, ukoliko dođe i do nas, mogla bi da napravi ozbiljan problem jer virus napada direktno tkivo jetre.
(Yumama)