„Slobodno se igraj, ja te gledam.“
Ovu rečenicu roditelji često izgovore gotovo nesvesno, posebno kada dete malo poraste i deluje dovoljno samostalno da se igra u parku. Ipak, problem nije u samoj rečenici, već u tome što dete može da je shvati mnogo šire nego što odrasli očekuju.
Kada detetu kažete da ga „gledate“, ono može da stekne utisak da je roditelj u svakom trenutku svestan gde se nalazi, ko mu prilazi i šta se oko njega dešava. U stvarnosti, dovoljno je nekoliko sekundi nepažnje, da zazvoni telefon, da roditelj započne razgovor sa drugom osobom ili da samo skrene pogled.
Zašto je ova rečenica problem?
Deca, naročito mlađa, još ne mogu u potpunosti da procene rizik. Ako im stalno govorimo da ih posmatramo, mogu da se oslone na tu pretpostavku umesto da nauče šta treba da urade kada se nađu u nepredviđenoj situaciji. Zato je mnogo korisnije detetu objasniti konkretna pravila.
Umesto: „Ja te gledam“, možete reći: „Igraj se, a ako ti nešto zatreba, dođi kod mene“ ili „Ostani tamo gde mogu da te vidim.“ Na taj način dete dobija jasnu granicu i zna kome treba da se obrati ako se uplaši, povredi ili mu priđe nepoznata osoba.
U galeriji ispod saznajte kako naučiti dete da se zaštiti od otmičara i pedofila!
Opasnost ne mora da izgleda kao opasnost
Roditelji često zamišljaju najgori scenario kao nešto što je lako uočiti. Međutim, potencijalno rizične situacije mogu nastati veoma brzo i bez ikakvog upozorenja. Dete može da istrči za loptom van igrališta, priđe parkingu, ode za starijim detetom ili prihvati „pomoć“ od osobe koju ne poznaje. Na prometnom igralištu roditelj može izgubiti dete iz vida bukvalno na nekoliko trenutaka.
Zato stručnjaci za bezbednost dece preporučuju da roditelji unapred razgovaraju sa decom o jednostavnim pravilima: gde smeju da se kreću, kome mogu da se obrate za pomoć i šta treba da urade ako izgube roditelja iz vida.
Jedno pravilo koje dete treba da zapamti
Dete treba da zna da, ako se odvoji od roditelja, ne treba da luta u potrazi za njim. Bolje je da ostane na mestu ili da potraži pomoć od odgovorne odrasle osobe, poput policajca, zaposlenog u objektu ili roditelja sa decom.
Najvažnije je da dete zna da uvek može da kaže roditelju ako mu je neka situacija bila neprijatna ili ako mu je neko prišao na način koji mu se nije dopao. Roditelj ne može biti na svakom mestu u svakom trenutku. Zato cilj nije da dete bude pod neprekidnim nadzorom, već da postepeno nauči kako da prepozna rizične situacije i šta da uradi kada se u njima nađe.
Jedna kratka rečenica može biti dobra početna tačka: „Ako me ne vidiš, stani i ostani na mestu dok me ne pronađeš."
BONUS VIDEO:
