Babe i dede često vole da razmaze svoje unuke, ali ponekad ljubav može da zamagli granicu između pomaganja i prelaženja preko roditeljskih pravila. Nikol (27) podelila je za porta BrightSide priču o tome kako su pravila, koja su mnogi smatrali "prestrogim", zapravo sprečila tragediju, ali tek nakon što se dogodio zastrašujući trenutak.
"Mislila sam da preterujem, dok nisam umalo izgubila dete."
Oduvek sam pokušavala da održim mir sa svekrvom. Dobra je, brižna i velikodušna žena, ali iskreno veruje da sve zna bolje, naročito kad su u pitanju deca. Moj trogodišnji sin ima alergiju na gluten i jako smo pažljivi po pitanju njegove ishrane.
Kad popustite pred dečjim suzama…
Jednog popodneva, dok je boravila kod nas za vikend, moj sin je bio izuzetno nervozan. Plakao je i uporno tražio slatkiš pre ručka. Odbila sam ga, objašnjavajući mu da će pokvariti apetit. Moja svekrva nije mogla da podnese da ga vidi kako plače, optužila me je da sam "previše stroga" i "kontrol-frik kad je hrana u pitanju". Posvađale smo se kratko, ali sam mislila da je to kraj rasprave.
Kasnije tog dana, dok sam postavljala sto, čula sam je kako tiho šapuće:
"Nemoj mami da kažeš", i pruža mu keks.
Trenutak koji nikad neću zaboraviti
Pre nego što sam uspela da reagujem, moj sin je već stavio keks u usta i počeo brzo da žvaće, verovatno plašeći se da mu ga ne uzmem. U roku od nekoliko sekundi, usne su mu pocrvenele, počeo je da kašlje, da se guši. U panici sam povikala, očekujući da će svekrva potrčati po njegov lek.
Ali njena reakcija me je potpuno šokirala.
Umesto da pomogne, mirno je podigla kesu od keksa, suzila oči i rekla:
"Ovo ne može biti problem, ima samo malo glutena".
Moj sin se gušio, suze su mu tekle niz lice, a ona je i dalje tvrdila da "preterujem". Nisam gubila ni sekundu —sama sam zgrabila lek, davala mu ga i držala ga u naručju dok mu se disanje nije smirilo. Tek tada me je obuzeo pravi užas: nije da nije htela da pomogne — ona jednostavno nije mogla da prizna da je pogrešila.
"Sad vidiš zašto sam stroga?"
Kada se sve završilo, tresla sam se od šoka i besa. Pogledala sam je pravo u oči i rekla:
"Sad vidiš zašto sam kontrol-frik? Moj posao je da ga čuvam, a više ne znam da li mogu da ti verujem."
U prostoriji je zavladao muk. Prvi put nije imala odgovor.
Videla sam kako je krivica preplavila njeno lice. Kasnije mi je priznala da je mislila da preuveličavam i da gluten nije "toliko strašan". Od tog dana, nikada više nije mom sinu dala ni zalogaj hrane bez konsultacije sa mnom. I prvi put sam imala osećaj da me je stvarno razumela da pravila nisu tu da ograniče, već da zaštite one koje volimo.
Šta svi možemo da naučimo iz ove priče:
Alergije i intolerancije na hranu nisu "izmišljotine" ni "modni trend". One mogu biti opasne i zahtevaju ozbiljnost i poštovanje.
Ljubav ne opravdava nepažnju. Čak i najbrižniji članovi porodice moraju da razumeju težinu medicinskih stanja.
Roditelji imaju pravo da budu oprezni. To nije preterivanje, već briga, a briga spasava život.
Poverenje se gradi odgovornošću. Poštovati "ne" koje dolazi od roditelja jedan je od najdubljih izraza ljubavi.
Bake i deke nekad vole da prekrše pravila kako bi usrećili unuke, ali ponekad upravo oni postanu tihi heroji porodice. Ova priča nas podseća da granice postoje s razlogom i da ljubav ponekad znači reći "ne", čak i kada to nije lako.
BONUS VIDEO:
(ona.telegraf.rs/Yumama/Nataša Zlatković)
