Autizam je neurorazvojno stanje koje utiče na to kako se ljudski mozak razvija i funkcioniše, što ima uticaja i na ponašanje, komunikaciju i socijalizaciju. Ali, novi podaci pokazuju da može da utiče i na - način hoda.
"Neobičan hod" sada je naveden u Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje kao prateća dijagnostička karakteristika autizma.
Kako to izgleda? Najprimetnije razlike u hodanju među autističnim osobama su:
- Hodanje na prstima, hodanje na prednjem delu stopala
- Okretanje prstiju na nogama ka unutra, na jednom ili oba stopala
- Okretanje prstiju na nogama ka spolja, na jednom ili oba stopala
Istraživanja su takođe identifikovala i suptilnije razlike. Studija koja sumira 30 godina istraživanja među autističnim osobama izveštava da se njihov hod karakteriše:
- sporijim hodanjem
- pravljenjem širih koraka
- dužim vremenom provedenim u "pripremnoj" fazi, kada se stopalo odvaja od tla
- potrebno je više vremena za završetak svakog koraka.
Autistične osobe pokazuju mnogo veću ličnu varijabilnost u dužini i brzini svojih koraka, kao i brzini hodanja.
Razlike u hodanju se takođe obično javljaju uz druge motoričke razlike, kao što su problemi sa ravnotežom, koordinacijom, posturalnom stabilnošću i rukopisom. Autističnim osobama može biti potrebna podrška za ove druge motoričke veštine, prenosi sciencealert.com.
Šta uzrokuje razlike u hodanju?
One su uglavnom posledica razlika u razvoju mozga, posebno u oblastima poznatim kao bazalne ganglije i mali mozak.
Bazalne ganglije su uglavnom odgovorne za sekvenciranje pokreta, uključujući i promenu držanja. One osiguravaju da se hod odvija bez napora, automatski.
Mali mozak zatim koristi vizuelne i proprioceptivne informacije (da oseti položaj i kretanje tela) da bi prilagodio i tempirao pokrete kako bi održao posturalnu stabilnost. Osigurava da je kretanje kontrolisano i koordinisano.
Razvojne razlike u ovim regijama mozga odnose se na način na koji te oblasti izgledaju (njihova struktura), kako funkcionišu (njihova funkcija i aktivacija) i kako komuniciraju sa drugim delovima mozga (njihove veze).
Iako su neki istraživači sugerisali da se "autistični hod" javlja zbog kašnjenja u razvoju, sada znamo da razlike u hodanju traju tokom celog životnog veka. Neke razlike zapravo postaju jasnije sa godinama.
Pored razlika zasnovanih na mozgu, ovakav hod je takođe povezan sa faktorima kao što su druge motoričke, jezičke i kognitivne sposobnosti osobe.
Stručnjaci ističu da ukoliko ovi specifični načini hoda ne utiču na sposobnost osobe da učestvuje u svakodnevnom životu, ne zahtevaju podršku. S druge strane, svakako je onima kojima hod utiče na svakodnevno funkcionisanje podrška potrebna jer u tom slučaju postoje i veći rizici od padova ili povreda, to predstavlja prepreke za učestvovanje u nekim fizičkim aktivnostima, vremenom mogu da se jave bolovi i problemi sa tetivama, mišićima, stopalima, leđima...
Iako danas znamo mnogo više o specifičnostima hoda kod osoba sa autizmom, naučnici i dalje istražuju kada i zašto nastaju varijacije, kao i kako najbolje pristupiti podršci svakom detetu – posebno u periodu razvoja.
Ohrabruje činjenica da fizička aktivnost pomaže i u socijalnim i ponašajnim veštinama, posebno kod predškolske dece s autizmom.
BONUS VIDEO:
