Kako da prepoznate i ublažite napade astme kod dece? Saveti za mirniji život osetljivih mališana

Na ovu temu govori dr Natalija Gepe, direktorka Klinike za dečje bolesti, pedijatar, pulmolog, alergolog i profesor,

Evo na šta da obratite pažnju:

• Epizode otežanog disanja s piskanjem ponavljaju se više od tri do četiri puta godišnje.
• Dete ima ili je imalo atopijski dermatitis ili alergijski rinitis.
• Postoji porodična istorija alergijskih bolesti.

Dr Gepe dodaje, "Ako se epizode bronhijalne opstrukcije ponavljaju više puta godišnje, a dete ima ili je imalo atopijski dermatitis ili alergijski rinitis, uz porodičnu istoriju alergijskih manifestacija, postoji velika verovatnoća da će dete razviti bronhijalnu astmu. Međutim, dijagnoza se ne može postaviti samo na osnovu ovih znakova."

Kod dece starije od šest godina, spirometrija (test zapremine pluća) može pomoći u dijagnostici, dok se za mlađu decu koriste specijalne metode prilagođene njihovom uzrastu.

Kako lečiti bronhijalnu astmu?

Bronhijalna astma je hronična bolest koja zahteva kontinuiranu terapiju. Korišćenje samo bronhodilatatora (lekova za ublažavanje napada) tokom egzacerbacija nije preporučljivo iz nekoliko razloga:

Dr Gepe objašnjava, "Tokom napada dete ne treba da koristi samo kratkodelujuće bronhodilatatore koji ublažavaju grčeve. Njihovo predoziranje može dovesti do ozbiljnih komplikacija, a u nekom trenutku možda više neće delovati jer ne utiču na upalu, već samo privremeno ublažavaju stanje."

Savremeni pristupi lečenju uključuju:

• Inhalacione antiinflamatorne lekove — Najčešće inhalacione glukokortikosteroide, koji smanjuju uĎstalost napada i poboljšavaju kvalitet života deteta.
• Kombinovane inhalatore — Sadrže glukokortikosteroide i bronhodilatatore dugog dejstva, što pojednostavljuje terapiju.
• Ciljanu terapiju — Monoklonska antitela koja blokiraju citokine, smanjujući broj egzacerbacija za oko 70%.

"Savremeni lekovi su veoma efikasni i sigurni. Zahvaljujući njima, napadi postaju ređi, kvalitet života se poboljšava, a dete može da vodi normalan život. Na primer, sada postoje inhalatori koji kombinuju glukokortikosteroide i bronhodilatatore dugog dejstva, što dodatno pojednostavljuje terapiju", istakla je dr Gepe.

Za decu sa blagom ili umerenom astmom (više od 90% slučajeva), inhalacioni glukokortikosteroidi su dovoljni. Sistemski glukokortikosteroidi koriste se samo u teškim slučajevima, koji su ređi (7-8% u urbanim sredinama, 2% u drugim regionima).

Da li je astma izlečiva?

Astma je hronična bolest i ne može se u potpunosti izlečiti. Međutim, pravilnim tretmanom i izbegavanjem provokativnih faktora, kao što su alergeni ili duvanski dim, može se držati pod kontrolom.

"Nažalost, ovo je hronična bolest. Ako se dete ne pridžava terapije ili stalno dolazi u kontakt sa provokativnim faktorima, kao što su alergeni, to će izazvati pogoršanje. Tinejdžeri su posebno podložni rizicima, jer često počnu da puše ili se ne bave dovoljno fizičkom aktivnošću, što pogoršava stanje", upozorava dr Gepe.

Edukacija dece i roditelja

Važno je da deca sa astmom nauče:

• Kako pravilno da dišu i koriste inhalatore.
• Prepoznaju znake upozorenja na pogoršanje bolesti.
• Primene preventivne mere tokom virusnih infekcija (privremeno povećanje doze lekova).

Dr Gepe kaže, "Učimo malu decu kroz igru, a roditeljima objašnjavamo kako da se ponašaju sa svojim detetom. Ima roditelja koji kontrolišu svaki korak deteta sa astmom, što je pogrešno — dete mora da se razvija i socijalizuje. S druge strane, ima i onih koji ignorišu bolest dok dete ne postane ozbiljno. Astmazahteva redovno praćenje i posete specijalistima."

Posebna pažnja treba da se posveti tinejdžerima, jer često ignorišu važnost lečenja.

"Tinejdžri sebe smatraju odraslima i sveznajućima, ali su nestabilni i čak odbijaju terapiju.Edukacija je ključna.”

BONUS VIDEO