ADHD kod devojčica često prođe neprimećeno: Zamišljene, osetljive i mirne ne dobijaju dijagnozu

ADHDje podjednako čest kod devojčica i dečaka, ali se devojčicama dijagnostikuje ređe. Koliko god da je ADHD uobičajen, još uvek postoji mnogo zabluda o tome. Jedna od najčešćih je da je to stanje u detinjstvu koje uglavnom pogađa dečake. Istina je da je ADHD doživotno stanje i da je ista verovatnoća da će ga imati i devojčice. Ali su one ređe dijagnostikovane.

Simptomi kod devojčica

One izgledaju rasejano ili isključeno, kao da su u svom sopstvenom svetu. Lekari bi ovo mogli nazvati „ADHD bez hiperaktivnosti“. Deca sa ADHD-om koja nisu hiperaktivna ne ističu se toliko kao deca koja su stalno u pokretu. Tako se lakše previde njihovi izazovi. Dok devojčice imaju ADHD jednako često kao i dečaci, dijagnostikuje im se ređe, barem u detinjstvu.

To stvara dodatne probleme. Devojčice sa ADHD-om se ocenjuju kao „one koje su u svom svetu“. Često im se pripisuje da su lenje. A devojčice kojima nije dijagnostikovan možda neće dobiti lečenje ili druge vrste podrške za pomoć za simptome ADHD-a.

Hiperaktivnost kod devojčica

Manje je verovatno da će devojčice sa ADHD-om biti hiperaktivne. Ali to ne znači da nikada nemaju taj ADHD simptom. Samo kod devojčica izgleda drugačije. Na primer, devojčice se tada smatraju previše osetljivim ili emotivnim. Često prekidaju razgovore i veoma su pričljive, češće nego dečaci sa ADHD-om.

Većinu vremena, hiperaktivnost se smanjuje ili nestaje kako deca sa ADHD-om rastu. To važi za dečake i devojčice. Ali problemi sa pažnjom i kontrolom impulsa nastavljaju se i u odraslom dobu.

Veštine suočavanja i perfekcionizam

Devojke sa ADHD-om često pokušavaju da kompenzuju svoje simptome ulažući svu svoju energiju u stvari koje dobro rade, što nije tako uobičajeno kod dečaka. Ali spoljašnji uspeh devojčica u jednoj oblasti otežava uočavanje njihovih borbi u drugim oblastima.

Na primer, tinejdžerka sa ADHD-om poznata je po tome što sjajno piše sastave i vrlo je ponosna na to. Kada ima pismeni zadatak, postaje hiperfokusirana i radi i više nego što treba, da bi dobila visoku ocenu. U isto vreme, ona gubi svoj test iz matematike koji je trebalo da odnese kući, zaboravlja da prošeta psa i propušta trening. Njene ocene su dobre, ali njen nagon za uspehom i njen perfekcionizam stvaraju veliki stres.

Društveni pritisci i nisko samopoštovanje

Mnoga deca sa ADHD-om se bore sa sklapanjem i zadržavanjem prijatelja. Ali to je još teže za devojke. Njihov društveni svet je komplikovaniji od sveta dečaka. Devojčice osećaju veći pritisak da obrate pažnju na osećanja svojih prijatelja. Ili se možda osećaju kao da moraju da primete suptilne društvene znakove, što je teško za mnogu decu sa ADHD-om.

Devojčice sa ADHD-om često se bore sa niskim samopoštovanjem i osećanjem srama. One takođe češće nego dečaci krive sebe za probleme uzrokovane ADHD-om. Dečak koji je pao na testu mogao bi da krivi učitelja što je dao tako teške zadatke. Verovatnije je da će devojka to videti kao znak da je „previše glupa“.

BONUS VIDEO