Često se smatra da su sva deca sa Daunovim sindromom ista, jer njihov izgled je vrlo sličan - širok osmeh, dobrodušno lice, kose oči, poseban oblik ušiju i uvek vedar duh. Čak i kao odrasli, ljudi sa Daunovim sindromom zadržavaju prilično dobrodušan pogled na svet zbog čega ih zovu deca sunca. Kako da se ponašamo prema takvoj deci? Da li zaista žive u nekom posebnom svetu gde uvek vlada radost i vedro, sunčano raspoloženje?

Svako dete sa Daunovim sindromom je pre svega jedinstveno. Kao i svaka druga osoba, može biti srećno, uznemireno, ljuto, lukavo, uvređeno, može da se druži, plaši, svađa. Najčešće, takva deca zaista izgledaju vesela i ljubazna. Ali ako takvo dete oseti da se prema njemu neljubazno postupa, ne čudite se što se i ono, kao i svaka druga osoba, naljuti. Stoga, nema potrebe da se previše romantizuje slika „sunčane dece“.

Ako realno posmatramo situaciju, onda roditelji treba da dete sa Daunovim sindromom od rođenja tretiraju kao bebu kojoj je potrebna povećana zdravstvena zaštita i intenzivna nega kod različitih specijalista od prvih dana života.

Kako će se takvo dete razvijati? Ovo u velikoj meri zavisi od napora roditelja. Upravo nesebični roditelji koji se bore za budućnost svoje dece u potpunosti pobijaju mnoge mitove o Daunovom sindromu.

Mit 1. Dete sa Daunovim sindromom će zauvek da zaostaje

Ovo su reči koje lekari koriste u porodilištu, ubeđujući majke da se odreknu bebe. Ali ovo nije tačno. Desetine dece sa Daunovim sindromom koja ne samo da su naučila da hodaju, trče, govore i ovladala svakodnevnim veštinama, već detaljno razmišljaju, uče u školi, bave se sportom, sviraju muzičke instrumente i plešu. Da, sve ovo je rezultat ogromnog rada roditelja i specijalista, ali to je realnost. Njihove dečje veštine se razvijaju duže, ali ova deca se definitivno mogu mnogo toga.

Mit 2. Takva deca ne žive dugo

Deca sa Daunovim sindromom imaju srčane mane, oštećenja vida i probleme sa drugim unutrašnjim organima. Ali savremena medicina nam najčešće omogućava da se uspešno nosimo sa svim ovim problemima.

Mit 3. Rađaju ih samo roditelji koji vode nezdrav način života

Dete sa Daunovim sindromom može da se rodi u bilo kojoj porodici, od roditelja bilo kog uzrasta. To je lutrija. Faktori koji izazivaju ovu genetsku mutaciju još uvek nisu utvrđeni. Ali mišljenje da je dete rođeno na ovaj način krivicom roditelja, nažalost, veoma je čvrsto ukorenjeno u društvu.

Mit 4. Roditelji uvek saznaju tokom trudnoće da će njihovo dete imati Daunov sindrom

Iako su dijagnostičke mogućnosti sada značajno povećane, roditelji ne znaju uvek unapred da će njihovo dete imati posebne potrebe. Ponekad studije sprovedene tokom trudnoće ukazuju da postoji rizik od rođenja deteta sa genetskim poremećajima. Ali često se dešavaju sledeće situacije: testovi su bili normalni, rođeno je dete sa Daunovim sindromom. Ili obrnuto: rekli su da će se dete sigurno roditi sa sindromom, ali se ispostavilo da je zdravo.

Mit 5. Dete sa Daunovim sindromom nema budućnost

Budućnost svakog deteta zavisi ne samo od njegovih početnih sposobnosti, već i od podrške društva: roditelja, prijatelja, društva u celini. Mnogi mladi ljudi sa Daunovim sindromom su postigli više u životu od svojih vršnjaka bez genetskog stanja. Završavaju škole, samostalno žive, idu na posao, učestvuju ravnopravno u životu svojih porodica, prisutni su u javnom životu, reklamama, filmovima. To su pravi sjajni primeri dece sunca.

BONUS VIDEO

Tata plače na putovanju bez dece TikTok/ashcasarez