Nova istraživanja ukazuju da nastanak autizma može da bude povezan sa prebrzim rastom jedne od moždanih struktura. Govorimo o amigdali, maloj ćelijskoj strukturi koja se nalazi duboko u temporalnom režnju mozga i igra ključnu ulogu u formiranju i prepoznavanju emocija, posebno onih povezanih sa strahom.

Amigdala je ta koja je odgovorna za razumevanje tačno kakva osećanja izražavaju lica drugih ljudi i sposobnost da ih ispravno protumači. Abnormalnosti u amigdali su povezane sa problemima u društvenom ponašanju koji su karakteristični za autizam.

Naučnici su ranije primetili da deca školskog uzrasta sa dijagnozom poremećaja iz autističnog spektra (ASD) imaju abnormalno uvećanu amigdalu, ali do sada nije bilo jasno kada se to tačno dogodilo. Istraživači sa deset univerziteta u SAD i Kanadi, čiji je članak objavljen u "American Journal of Psichiatry", prvi su ustanovili da se ovaj abnormalni rast javlja u detinjstvu.

Naučnici su analizirali rezultate magnetne rezonance mozga 408 novorođenčadi, od kojih je 270 imalo starijeg brata ili sestru sa autizmom - a samim tim i povećan rizik od autizma. Pedeset osmoro ove dece kasnije je dijagnostikovano sa autizmom oko dve godine. Mozak beba je skeniran dok su spavale sa šest meseci, godinu i dve godine.

Ispostavilo se da je kod dece kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam, veličina amigdale bila potpuno normalna do šestog meseca. Međutim, od šest meseci do jedne godine, ova struktura mozga počinje brzo da raste. Godišnje, zapremina amigdale kod takve dece značajno premašuje zapreminu ove strukture kod njihovih vršnjaka. Štaviše, ako novorođenčad sa šest meseci sa autizmom još ne osete nikakve karakteristične simptome, onda posle ovog uzrasta počinje postepeno, u početku jedva primetno, opadanje kognitivnih sposobnosti. Amigdala nastavlja da aktivno raste do dve godine, kada znaci autizma postaju jasno vidljivi.

Naučnici su takođe primetili da što brže raste amigdala između šest meseci i godinu dana, a što je veći njen volumen u jednoj godini života, simptomi autizma će biti izraženiji sa dve godine, piše portal deti.mail.ru.

Razlozi koji leže u osnovi ovog fenomena još uvek nisu precizno jasni. Verovatno je da novorođenčad sa autizmom, uprkos odsustvu očiglednih simptoma, i dalje imaju poteškoća u obrađivanju vizuelnih i drugih senzornih informacija. I to stavlja stres na amigdalu, što dovodi do njenog abnormalnog rasta. Da amigdala na ovaj način reaguje na stres, pokazala su istraživanja vezana za druge mentalne poremećaje.

"Nalazi pokazuju da je optimalno vreme za početak lečenja i podrške deci sa visokim rizikom od autizma prva godina života, kada se simptomi još nisu manifestovali. Štaviše, neophodno je posebno se fokusirati na poboljšanje percepcije vizuelnih i drugih informacija koje dolaze iz čula", rekao je Džozef Piven, vodeći autor studije, profesor psihijatrije i pedijatrije na Državnom univerzitetu Severne Karoline.

BONUS VIDEO:

Simptomi autizam kod dece Tiktok/happy_ville

(Yumama/T.A.S.)