Poremećaj pažnje i hiperaktivnost, odnosno ADHD, je poremećaj koji se dijagnostikuje kod dece. Postoje simptomi koji ga prate, ali dijagnoza ne bi trebalo da se postavlja pre šeste ili sedme godine jer skoro sva mala deca pokazuju ove osobine.

ADHD pohađa oko 5 odsto dece, a genetski faktori mogu da igraju veliku ulogu. Ako roditelj ima ADHD, veća je verovatnoća da će se razviti poremećaj i kod njegovog deteta kada bude imalo sedam, osam godina. Mada, kao i uvek, izgleda da je to složena interakcija između prirode i nege: niska porođajna težina, konzumiranje alkohola ili duvana tokom trudnoće povećavaju rizik.

Ako se ADHD ne otkrije na vreme i na pravi način,može dovesti do neuspeha u školi, zategnutih odnosa sa drugom decom, tuča, maltretiranja i povećanog broja nezgoda i problema sa samopoštovanjem. Osim toga, ADHD je faktor rizika za druge mentalne probleme, uključujući depresiju, anksioznost, probleme u ponašanju i zloupotrebu supstanci.

Šta se dešava sa detetom koje ima ADHD kada odraste? 

Neke studije su pokazale da simptomi ADHD-a imaju tendenciju da se vremenom smanjuju, iako i dalje postoje kod 40-50 odsto odraslih. U većini slučajeva, hiperaktivnost se poboljšava, ponekad se pretvara u nemir.

Mama, dete, nemirno, ADHD
Shutterstock Nemirno dete ili poremećaj pažnje

Uobičajeno je da ljudi imaju poteškoće da se koncentrišu, organizuju i upravljaju svojim vremenom. U više od polovine slučajeva, takvi odrasli postaju lako frustrirani i impulsivni.

ADHD kod odraslih se teško dijagnostikuje jer može da se pomeša sa poremećajem ličnosti i zavisnostima. Kada se ADHD ne leči, povezan je sa većom stopom saobraćajnih nezgoda, novčanih kazni i porodičnih sukoba.

Ako su simptomi ADHD-a primećeni u detinjstvu, i kod odraslih postoje. Ovi simptomi se različito manifestuju u odraslom periodu, ali takve osobe često imaju problem sa nedozvoljenim supstancama, društvene i pravne probleme.

(Yumama)