Virusi su uzročnici 30 do 40 posto infektivnih proliva u razvijenom svetu, što virusne gastroenteritise dovodi na drugo mesto najčešćih bolesti (tik iza infekcija gornjih disajnih organa). Put njihovog prenosa uglavnom je feko-oralni (dakle neopranim rukama i konzumacijom zaražene hrane i vode), ali se neki uzročnici mogu preneti i kapljičnim putem.

Gastroenteritis mogu uzrokovati mnoge vrste virusa, no neki od njih ipak prevladavaju.

Kod dece su infekcije najčešće uzrokovane rotavirusom, koji je glavni krivac za čak do 65 posto teških proliva širom sveta. Rotavirusne infekcije najčešće se javljaju zimi u područjima sa umerenom klimom, i to sa najvećom učestalošću između decembar i aprila.

Odmah iza njega nalaze se adenovirusi i kalicivirusi (posebno virus Norwalk ili norovirus kako se češće naziva), a sve češće se pronalaze i zaraze astrovirusom.

Iako su kod odraslih osoba najčešće infekcije kalicivirusima, ne sme se zaboraviti na prenos rotavirusa kod osoba u bliskom kontaktu sa zaraženim detetom. Naime, deca mogu širiti rotavirus neposredno pre pojave simptoma bolesti, za vreme trajanja bolesti i još 7 dana po završetku bolesti.

Od simptoma do dijagnoze

Klinička se slika virusnih gastroenteritisa može razlikovati od potpuno asimptomatske infekcije, pa sve do životno ugrožavajuće dehidracije. Bolest se tipično manifestuje kratkim prodromom u obliku blage temperature, mučnine i povraćanja, neposredno pre nego što se pojavi vodenasti proliv (vrlo retko s primesama sluzi ili krvi). Taj proljiv prosečno traje 1 - 4 dana, premda se njegovo trajanje kod adenovirusnih infekcija može produžiti i na dve nedelje. Kod starije dece povraćanje može biti dominantan simptom bolesti.

Takođe je važno razlikovati virusne gastroenteritise od proljiva drugih uzroka. Na virusnu etiologiju može se posumnjati kad je povraćanje jako izraženo, kad je period inkubacije duži od 14 sati i kada se svi znaci bolesti povlače oko tri do četiri dana. Važni epidemiološki faktori koji se svakako moraju uzeti u obzir su podaci o godišnjem dobu, putovanjima, ishrani i kontaktu sa decom, tj. drugim ljudima. 

Visoka temperatura, grčevi u stomaku i mnoštvo krvi i sluzi u stolici gotovo su uvek znak da se radi o infekciji bakterijama ili infestaciji parazitima.

Konačni dokaz virusnih gastroenteritisa postavlja se u laboratoriji. Infekcije rotavirusima, adenovirusima i astrovirusima mogu se brzo dijagnostikovati upotrebom komercijalnih testova baziranih na otkrivanju virusnih antigena u stolici. Kulturom stolice isključuju se bakterijski uzročnici bolesti, a često se radi i kompletna obrada na parazite kako bi se eliminisala i ta mogućnost.

Šta možemo da preduzmemo?

Antibiotici u lečenju virusnih gastroenteritisa nisu delotvorni, a primena antiemetika i antidijaroika se nikako ne preporuča.

Lečenje akutnih gastroenteritisa je nespecifično i temelji se na nadomeštanju tečnosti i elektrolita (soli i minerala) izgubljenih prolivom i povraćanjem. Na taj način pokušava da se spreči dehidracija koja bi mogla da dovede do teških komplikacija poput hipovolemičnog šoka.

S obzirom da je rizik od dehidracije veći kod dojenčadi i male dece, roditelji za vreme trajanja bolesti moraju pažljivo da prate broj pelena koje se dnevno menjaju.

VakcineTreba napomenuti kako je Evropska komisija 2006. godine odobrila vakcinu protiv rotavirusa, dopuštajući aktivnu vakcinaciju dojenčadi od 6 nedelja starosti. Radi se o živoj, tečnoj vakcini koja se primjenjuje peroralno u tri doze. Na taj način smanjio se broj hospitalizacija i najtežih oblika bolesti. Razvoj vakcina za druge viruse gastroenteritisa takođe se bliži završnoj fazi.

Uloga probiotika

U poslednje vreme kao pomoć bržem svladavanju bolesti neki stručnjaci preporučaju korišćenje probiotika. Probiotici su nepatogeni, živi mikroorganizmi koji, ako se daju u dovoljnoj količini, imaju blagotvorno djelovanje na organizam.

Svojim delovanjem u principu pomažu u popravljanju izgubljene ravnoteže crevne mikroflore, pa tako svoj povoljan učinak iskazuju upravo kod proliva, ali i nekih drugih bolesti (alergija, konstipacije ili infekcija mokraćnog sistema).

Stručno-naučni konsenzus je da probiotici primenjeni u aktivnoj terapiji akutnog proliva kod dece značajno smanjuju intenzitet simptoma i skraćuju trajanje za gastroenteritisa za jedan dan. Kod inače zdravih odraslih osoba i dece probiotici se smatraju sigurnim i pouzdanim preparatima, dakle vrlo je mali broj eventualnih kontraindikacija. Osim toga, velik broj studija je pokazao da probiotici mogu odelovati imuni sistem domaćina, što posledično sprečava prodor patoloških mikroorganizama. Neke studije pokazale su i koristan učinak u nadomeštavanj cinka.

Zaključak

Pravilna higijena i dalje je ključni korak u prevenciji virusnih gastroenteritisa. Učestalo pranje ruku i odgovarajući postupak sa hranom sprečiće širenje većine zaraznih bolesti, a ne samo pojavu "crevne viroze".

Većina infekcija rešava se spontano, a za teže slučajeve bolesti nužno je obratiti se lekaru (posebno ako se jave simptomi dehidracije, ako je proliv dugotrajan i praćen pojavom krvi u stolici).