Još
Ostalo

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Kada odvesti dete kod oftalmologa

Da li vaše dete spada u rizičnu grupu za pojavu problema sa vidom? Zašto su važni prvi pregledi oka? Šta je razrokost, a šta strabizam? Na vaša pitanja odgovara specijalista oftamologije...

 Izvor: Foto: Shutterstock

Zašto je važno voditi dete kod oftalmologa?

Pravovremeno otkrivanje oftalmološkog poremećaja je od izuzetnog značaja za rezultat lečenja. Što se ranije dijagnostikuje problem i započne lečenje, to je njegova uspešnost veća, a i samo lečenje uglavnom kraće traje. 

Šta roditelji mogu da primete kod svoje dece?

Osim nepravilnog položaja očiju, to jest razrokosti, mogu da primete nevoljne oscilatorne pokrete očiju (nistagmus), kao i žmirkanje, tikove, približavanje predmetu posmatranja (TV-u), suzenje očiju, prisustvo sekreta u očima, glavobolje na koje se dete žali...

Kako izgleda oftalmološki pregled deteta?

Rutinski pregled obuhvata pregled vidne oštrine (ako je moguće), strabološki nalaz - obuhvata seriju testova kojim isključujemo mogućnost prisustva razrokosti, odnosno potvrđujemo dobru saradnju dva oka,

Koje su rizične grupe za pojavu problema sa vidom?Potreban je oftalmološki pregled deteta kod kojeg je prisutan nepravilan položaj očiju posle šestog meseca starosti. To se posebno odnosi na decu sa porodičnom anamnezom razrokosti i slabovidosti.Posebnu pažnju treba obratiti na: ● decu čiji roditelji imaju značajne refrakcione anomalije● na prevremeno rođenu decu● kod porodičnih anamneza kongenitalne katarakte, retinoblastoma, metaboličkih i genetskih bolesti● decu sa neurološkim poremećajima

 zatim pregled prednjeg i zadnjeg segmenta oka, kao i objektivno određivanje dioptrijskog statusa (podrazumeva se pregled oka u cikloplegiji, to jest veštački izazvanoj paralizi cilijarnog mišića, koji se nalazi unutar očne jabučice, zaduženog za akt akomodacije - prilagođavanje oka prema daljini posmatranog predmeta).

Za ovu svrhu koristimo odgovarajuće kapi. Nije neophodno rutinski koristiti atropin, zbog njegovih sistemskih i lokalnih karakteristika, već neke od cikloplegika bržeg i kraćeg dejstva, kao što su ciklopentolat ili tropikamid (jednoprocentni). Roditelji često imaju neosnovan strah od širenja zenica: lekovi koji se najčešće koriste u tu svrhu, imaju beznačajne sporedne efekte.

Šta je razrokost i kako se leči?

Pod razrokošću (strabizmom) podrazumevamo sve situacije u kojima vidne ose nisu paralelne. Različite forme razrokosti se javljaju kod dva do pet odsto populacije. Svaka razrokost može da se izleči, samo je pitanje na koji način i koliko je vremena potrebno. Da li ćemo to postići nošenjem odgovarajućih naočara i zatvaranjem oka ili, pak, hirurškom intervencijom - zavisi od tipa razrokosti.

Na primer, kod urođenog bežanja oka ka nosu (kongenitalna ezotropija), sa normalnim dioptrijskim statusom, svesni smo da se već pri kraju prve godine može pristupiti operativnom lečenju. Sa druge strane, kod razrokosti kod koje je uzrok postojanje dalekovidosti (hipermetropije), potrebno je za početak dati samo maksimalne vrednosti dioptrije, što najčešće omogućava da, kada dete nosi naočarice, nema razrokosti. Kod ove dece je u kasnijem uzrastu (16 godina starosti i dve godine stabilne dioptrije) moguće uz pomoć refraktivnog hirurga uraditi operaciju za skidanje dioptrije, kojom rešavamo oba problema: i problem dioptrijskog statusa, i problem razrokosti. Ako, pak, i pod naočarima zaostane jedan deo razrokosti, on takođe mora da bude operativno lečen.

Cilj je da, kada dete ima naočare - vidi dobro, i da nema razrokosti. Kod dece čije oči povremeno skreću upolje (intermitentna egzotropija), najbolje je sa operacijom sačekati do predškolskog uzrasta.

Možemo zaključiti da sve zavisi od kliničke slike, uz pravilo: što veća dobrobit za pacijenta, uz što manji rizik.

Kada se strabizam leči hirurški?

Operaciji razrokosti se pristupa kada se istroše sve mogućnosti nehirurškog lečenja, ili kada nalaz na oku jednostavno ne daje mogućnost nehirurškog lečenja. Operacija se najčešće radi na oba oka, a njom se menja samo položaj očiju. Dioptrijski status, kao i odnosi u unutrašnjosti oka, ne menjaju se. 

Sama intervencija se smatra rutinskom, a zahteva opštu anesteziju. Dete dan posle operacije napušta stacionar bez flastera, uz odgovarajuću terapiju kapima. Uspešnost ove vrste operacija je i preko 80 odsto u jednom operativnom zahvatu.

Ass. dr Milorad Ljutica, specijalista oftamologije

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Vesti

Porodica