Banane, kruške, šljive kao laksativi

Zatvor može da bude problem i odojčadi i veće dece. Na sreću, većina mališana sa konstipacijom je zdrava. Inače, konzistencija i broj stolica varira u zavisnosti od uzrasta, ali i od deteta do deteta.

Treba imati u vidu i da se mnoga odojčad na prirodnoj ishrani «prazne» jednom nedeljno, pa i ređe, jer se majčino mleko kompletno svari. Stolica se sastoji od male količine neapsorbovanih proteina od usirenog mleka i velike količine crevne sekrecije, uglavnom sluzi i, naravno, mnogo bučnih gasova. Odojčad na mlečnoj formuli ima više ostataka u debelom crevu, pa je prava konstipacija kod odojčadi na veštačkom mleku mnogo češća.

I apetit je smanjen

Znak da beba ima zatvor je kada se teško oslobađa stolice, koja je obično tvrda i suva (zrnasta kao šljunak), a pražnjenje je praćeno bolom. Dete tada savija nožice prema trbuhu - stenjući, uz grimase, a stolica po površini može da bude išarana žilicama krvi. Često je prisutna abdominalna nadutost, grčevi i bol, a apetit je uglavnom smanjen.

Uzroci konstipacije

Normalno, kada se svari, hrana se kreće preme crevima: voda i hranljivi sastojci se apsorbuju, a otpadni materijal postaje stolica. Da bi se formirala meka stolica, voda se vraća u taj materijal, dok se mišići završnog dela creva i rektuma kontrahuju i opuštaju - kako bi izbacili stolicu.

Konstipaciju uzrokuje loša funkcija bilo koje komponente ovog mehanizma: ili suviše malo vode, ili loši mišićni pokreti. Biti «začepljen» tvrdom stolicom je vrlo neugodno, posebno što to može da postane stalni problem. Tvrdu stolicu dete zadržava u crevima, a što duže ona ostaje tamo, slabiji je tonus mišića. Tako stvrdnuta stolica, prolazeći kroz uzani rektum, često proizvodi fisure (prskotine), pa stolica biva prošarana krvlju. Beba očekuje bol i zadržava stolicu, što je čini još tvrđom i bolnijom za prolaženje. To bebu plaši i ona ne želi da prazni creva.

Razlozi za nastanak konstipacije u uzrastu odojčeta može da bude nova hrana i mleko (prelazak sa dojenja ili formule na kravlje), ili prevelika količina kravljeg mleka, ili premalo vode. Takođe, kada je dete uznemireno, i njegove intestinalne funkcije su uznemirene, što može da izazove konstipaciju ili dijareju (proliv). Možda ne pije dovoljno tečnosti ili razblaženog soka, ili ne uzima dovoljno vlakana.

Ishrana odojčadi koja ima zatvor   

Odojčetu koje pati od zatvora, treba dati više tečnosti i više vlakana (žitarice u prvoj i drugoj godini). Kada dođe vreme za uvođenje povrća, treba izabrati ono sa dosta ostatka (grašak, brokoli, pasulj, tikvica, paradajz). Sok bogat sorbitolom, nerastvorljivim šećerom, privlači vodu i tako čini masu stolice (od šljive, ili kompot od suvih šljiva, kajsija, bresaka). Količina soka u prvoj godini ne bi trebalo da iznosi više od 120 mililitara. Korisno je i konzumiranje pirea od šljiva. Ako se odojče hrani adaptiranom formulom, treba mu češće dati manje količine. Kod uvođenja žitarica, umesto pirinča uvesti kukuruz.

Ako je konstipacija izrazito uporna, nakon konsultacije sa pedijatrom treba upotrebiti glicerolske supozitorije (čepiće), ne češće nego na nekoliko dana.

Konstipacija kod malog deteta

Kada je reč o malom detetu, zatvor predstavlja jedan od najneugodnijih problema. Često je emocionalno uslovljen kod  dece u drugoj i trećoj godini koja prolaze kroz «negativnu» fazu, pa se tako protive i pražnjenju. Neki mališani jedu previše hrane bogate mastima a siromašne vlaknima (grickalice, gusti sokovi), a piju malo tečnosti. Manjak fizičke aktivnosti (uglavnom gledanje TV-a, kompjuterske igrice) ponekad pogoršava loše uspostavljene navike pražnjenja. Mnoga deca ovog uzrasta su suviše okupirana igrom, pa ne reaguju na «signal» za pražnjenje creva, ili ga ignorišu. Što ga duže ignorišu, više se vode iz stolice apsorbuje i ona postaje čvršća, tako da dete ulazi u začarani krug - gde je defekacija sve teža. Tačnije, konstipacija se pogoršava.

Važno je stvoriti naviku

Roditelji bi trebalo da nauče dete da prepozna znake koji prethode crevnom pražnjenju, da prepozna «prirodni poziv». Vrlo je važno da se ono privoli na to. Kod njega treba da se stvori navika pražnjenja creva, da to prihvati isto kao pranje zuba i spavanje.

Iako je konstipacija hronično stanje, nju je teško tretirati, jer teško i bolno pražnjenje nije nešto sa čime će dete naučiti da živi. Postepeno, podesnom ishranom i eventualnim medikamentnim intervencijama, može da se postigne redovno pražnjenje.

Kako se postavlja dijagnoza

Dijagnoza zatvora kod deteta ovog uzrasta se postavlja:

- na osnovu podataka koliko se dete često prazni

- da li se dete žali ili ima bol prilikom defekacije

- da li steže zube i crveni se u licu kada pokušava da se oslobodi stolice

- na osnovu podataka o tome iz čega se sastoji ishrana

- da li je bilo nekih stresnih događaja u poslednje vreme

- koliko često mala količina tečne ili meke stolice uprlja rublje

Kakav je tretman kod malog deteta

* Poželjno je da dete obeduje svakog dana u isto vreme.

* Dete bi nekoliko puta dnevno trebalo da ide u toalet radi «probe» pražnjenja, naročito posle doručka.

* Treba podsetiti dete da ide u toalet kada oseti napone.

* Laksativni efekat (lakše pražnjenje creva) ima konzumiranje kruške, šljive, kajsije, breskve, banane...

* Banana (zrela) ima veliku vrednost kod konstipacije, jer normalizuje crevnu funkciju. Pektin iz banane apsorbuje vodu i tako čini masu, koja pokreće creva.

* Lisnato povrće, kupus, šargarepa, sveže i sušeno voće (šljive, smokve, urme, grožđe) sadrže prirodnu formu celuloze.

* Neko povrće - celer, na primer, ima više vlakana. Da bi koristi od vlakana bile kompletne, veoma je važno da se pije dovoljna količina vode, kako bi se pomogao prolazak stolice kroz creva. Detetu treba ponuditi voće i povrće krupnije strukture, kao i integralni hleb, žitarice i krompir.

Hrana koja može da pomogne kod zatvora

Hrana koja «podmazuje» digestivni trakt: spanać, banana, susam, med, kruška, šljiva, breskva, kajsija, jabuka, orasi, badem, proizvodi od soje, cvekla

Hrana koja pospešuje kretanje creva: kupus, grašak, kokos, špargla

Hrana koja potpomaže crevnu floru: mlečni proizvodi, naročito acidofilni napici - jogurt, kefir (korisne bakterije Lactobacillus bifidus, L. bulgaricum... pomažu da se obnovi biokultura).

Šta je još dobro?

â—˜ mineralna voda koja sadrži magnezijum

â—˜ čorba od povrća takođe sadrži dosta vlakana, a i povećava unos tečnosti

â—˜ preparati kompleksa vitamina B

â—˜ čaj od belog sleza

â—˜ neki medikamenti kao metilceluloza ili slabo apsorbovan produkt šećera - laktuloza, koja privlači vodu i tako čini masu stolice

â—˜ fizičke vežbe

RECEPTI

Blendirano voće

Potrebno je:

- pola šolje suvog grožđa

- šest suvih šljiva

- jedna pomorandža

- neoljuštena jabuka

- kašika soka od pomorandže

- kašika soka od šljiva

Priprema: Izblendirati. Ohladiti. Uzimati tri puta dnevno po jednu kašiku.

Ju­ne­ti­na i mla­d pa­sulj

Potrebno je:

- 120 g sit­no isec­ka­nog bif­te­ka

- 50 g ze­le­nog pa­sul­ja

- jedan krom­pir

Pri­pre­ma: Pro­ku­va­ti me­so u ma­lo vo­de, pa do­da­ti pa­sulj. Kad je do po­la ku­van, do­da­ti krom­pir. Sku­va­no me­so i po­vrće izgnječiti.

Čorba od povrća

Potrebno je:

- man­ja ti­kvi­ca, tan­ko isečena

- dve šar­ga­re­pe srednje veličine, isečene na koc­ki­ce

- de­set šam­pin­jo­na, isečenih na li­stiće

- dva stru­ka ce­le­ra, isečena na koc­ki­ce

- veći krom­pir, isečen na koc­ki­ce

- 200 g graška

- šol­ja ku­va­nog pa­ra­daj­za

- dve kašičice isit­nje­nog peršuna

- kašičica be­log lu­ka

- dve kašičice su­vog ori­ga­na

- so­li i bi­be­ra po uku­su

Pri­pre­ma: Sta­vi­ti sve u eks­pres lo­nac, na­li­ti vo­dom, po­so­li­ti, po­bi­be­ri­ti i ku­va­ti 20 mi­nu­ta. Oce­di­ti, iz­blen­di­ra­ti, vra­ti­ti u tečnost, pa pro­ku­va­ti još ne­ko­li­ko mi­nu­ta

Din­sta­ni pra­zi­luk, paška­nat i krom­pir

Potrebno je:

- dva ma­la pra­zi­lu­ka, isečena na ko­lu­to­ve

- dva krom­pi­ra, isečena na koc­ki­ce

- paška­nat, isečen na koc­ke

- dve kašike ma­sli­no­vog ul­ja

- po­la kašičice sec­ka­nog peršuna

- ma­lo parm­e­za­na za po­si­pan­je

Pri­pre­ma: Za­gre­ja­ti ul­je, pro­pržiti pra­zi­luk dva-tri mi­nu­ta, do­da­ti krom­pir i paška­nat. Na­li­ti vo­dom i krčka­ti dok po­vrće ne omekša. Pre služen­ja po­su­ti parm­e­za­nom

Špar­gle sa pa­ra­daj­zom

Potrebno je:

- 100 g špar­gli

- po­la šol­je šam­pin­jo­na, isečenih na li­sto­ve

- ma­li pa­ra­dajz, isečen na kriške

- kašičica ku­ku­ru­znog brašna

- kašičica ul­ja

Priprema: Špar­gle očis­ti­ti, iseći di­ja­go­nal­no na kraće ko­ma­diće.  Za­gre­ja­ti ul­je, sta­vi­ti špar­gle i isec­kan cr­ni luk, din­sta­ti tri mi­nu­ta. Za­tim do­da­ti šam­pin­jo­ne i pa­ra­dajz, din­sta­ti još tri mi­nu­ta. Do­da­ti ku­ku­ru­zno brašno, raz­mućeno u ma­lo vo­de i ku­va­ti dok po­vrće ne omekša.

Pa­sulj sa po­vrćem

Potrebno je:

- kon­zerv­a pa­sul­ja ili 400 g ku­va­nog pa­sul­ja

- 100 g šam­pin­jo­na, isečenih na li­stiće

- ma­la ti­kvi­ca, isečena na kriške

- dva zre­la pa­ra­daj­za, isečena na tan­ke kriške

- gla­vi­ca cr­nog lu­ka, isit­nje­na

- kašičica sit­no isec­ka­nog peršuna

- kašičica ma­sli­no­vog ul­ja

Priprema: Za­gre­ja­ti ma­sli­no­vo ul­je, iz­din­sta­ti luk. Do­da­ti šam­pin­jo­ne, ti­kvi­cu i pa­ra­dajz i ku­va­ti dok po­vrće ne mekša. Do­da­ti ku­va­ni pa­sulj, ku­va­ti još oko dva­de­set mi­nu­ta na ti­hoj va­tri i po­su­ti peršunom pre serv­i­ran­ja.

Cve­kla iz turšije sa kra­stav­cem

Potrebno je:

- cve­kla iz turšije ili dve kašike isečene ki­se­le cve­kle

- man­ja gla­vi­ca cr­nog lu­ka

- man­ji kra­sta­vac, ol­jušten i bez se­me­na

- po­la kašičice mi­rođije

- kašičica ma­sli­no­vog ul­ja

Priprema: Po­mešati sve sa­stoj­ke ne­po­sred­no pre serv­i­ran­ja.

Pi­ta od bun­de­ve

Potrebno je:

- šol­ja brašna

- po­la šol­je gri­za

- trećina šol­je smeđeg šećera

- 125 g bu­te­ra

- 500 g pečene bun­de­ve (bez ko­re)

- 400 ml mle­ka

- dva ja­je­ta

- četvr­ti­na šol­je šećera

- kašičica ci­me­ta

- četvr­ti­na kašičice ka­ran­fi­lića

Priprema: Od pr­va četi­ri sa­stoj­ka ume­si­ti ko­ru i sta­vi­ti u četvr­tast pleh da se peče 15 mi­nu­ta na 175 ste­pe­ni. Po­mešati osta­le sa­stoj­ke i staviti pre­ko po­lu­pečenog te­sta, za­tim vra­ti­ti u rer­nu i peći još 35 mi­nu­ta.

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista