O metoboličkom sindromu kod dece, razgovarali smo sa doc. dr Vesnom Dimitrijević-Srećković, endokrinologom na Institutu za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije.
Zbog čega je potrebno da se obrati pažnja na stomačnu gojaznost kod dece?
- Stomačno masno tkivo predstavlja hormonski aktivan organ, koji je uključen u insulinsko delovanje, metabolizam glikoze i lipida. Otkriveni su različiti molekuli, poreklom iz masnih ćelija, koji su biološki aktivni i mogu da doprinesu metaboličkim poremećajima vezanim za gojaznost. Skorašnje studije pokazuju da zapaljenski faktori, vezani za stomačno masno tkivo, ukazuju ne samo na razvoj kardiovaskularnih poremećaja, već i na dijabetes.
Koji elementi čine metabolički sindrom?
- Osnovni elementi koje posmatramo da bismo utvrdili metabolički sindrom jesu obim struka, šećer u krvi (izmeren na prazan stomak), krvni pritisak, vrednost triglicerida i korisnog - HDL holesterola.
Da bi se kod dece postavila dijagnoza ovog sindroma, potrebno je prisustvo najmanje tri od navedenih pet faktora: stomačna gojaznost (povećan obim struka), povišeni trigliceridi - preko 1,7 mmol/l, nizak HDL holesterol - manji od 1,0 mmol/l, šećer u krvi veći od 6,l mmol/l i povišen krvni pritisak u odnosu na normalne vrednosti za uzrast. Obim struka i krvni pritisak su određivani prema standardnim pedijatrijskim grafikonima.
Zašto je važno da se metabolički sindrom otkrije na vreme? Šta roditelji mogu da preduzmu?
- Metabolički sindrom dece uzrasta do šest godina nije do sada mnogo proučavan, ali je mehanizam nastanka tog poremećaja poznat, a mi ga prepoznajemo u starijem uzrastu deteta. No, važno je otkriti poremećaj što ranije, jer nam to daje mogućnost da dovoljno rano krenemo sa promenama određenih navika vezanih za ishranu, i brzo korigujemo ovaj poremećaj, ili sprečimo njegov nastanak. Ako roditelji primete kod deteta neku od navedenih karakteristika, a to je u dečjem uzrastu najčešće stomačna gojaznost - koja je sama po sebi faktor dovoljan da se postavi dijagnoza premetaboličkog sindroma, treba pogledati istini u oči i potražiti savet stručnjaka. Odnosno, preduzeti sve mere vezane za pravilniju ishranu, više kretanja i igara u prirodi.
U kom uzrastu može da se posumnja na metabolički sindrom?
- Već u četvrtoj ili petoj godini mogu da se zapaze deca koja su krupnija od svojih vršnjaka, kojoj se često kupuje odeća dva broja veća nego što je za njihov uzrast. Dok su neka deca probirljiva i teško ih je nahraniti, ovi mališani imaju dobar apetit, u svako doba dana mogu da jedu, imaju potrebu za slatkišima i često postaju nemirni i nervozni ako ne ručaju na vreme. Bake i rodbina ih obasipaju čokoladama, sokovima i drugim slatkišima, koji povećavaju potrebu za hranom, pa se tako ulazi u začarani krug, koji zovemo insulinska rezistencija.
Šta da urade roditelji kada primete da je dete gojaznije od ostalih mališana?
- Ako primetite povećan apetit deteta, a posebno gojaznost u predelu stomaka, posle konsultacije sa pedijatrom i dijetetičarom najpre treba smanjiti unos slatkih napitaka, čokolade, prženih i zasoljenih grickalica od belog brašna, a umesto sokova davati sveže voće. Ako iscedimo voće, izgubiće se dijetna vlakna, koja su veoma važna u održavanju normalnog nivoa šećera i masnoća u krvi, odnosno sprečavanja gojaznosti. Slatkiše treba davati ograničeno i povremeno, i to proizvode od integralnog brašna, najbolje od raznih žitarica.
Šta se dešava ako osim obima struka ne uočimo nijedan drugi element?
- Povećan obim struka, u stvari stomačić - prvi je faktor koji svi primećuju. On predstavlja osnovni faktor rizika, na koji se kasnije nadovezuju ostali faktori, ako se ne obrati pažnja na njega. To znači da je osnovna «alatka» koja se koristi za postavljanje dijagnoze metaboličkog sindroma - stomačić, stomačna gojaznost deteta (povećan obim struka za dato životno doba). Indeks telesne mase (body mass index) mališana može da bude u granicama normalnih vrednosti, ali ako je prisutna stomačna gojaznost, to je već prisutan jedan faktor za metabolički sindrom. Zato može da se postavi dijagnoza premetaboličkog sindroma, koji najčešće prati povišen nivo insulina u krvi - hiperinsulinizam.
Da li se dešava da deca imaju povišen holesterol i trigliceride?
- U detinjstvu mogu da se otkriju poremećaji holesterola, ako su u pitanju genetski poremećaji vezani za holesterol - koji imaju i roditelji, babe i dede. Naši rezultati kod mlađe dece školskog uzrasta su pokazali da uz stomačnu gojaznost najčešće ide snižen korisni HDL holesterol, dok su vrednosti triglicerida bile uredne. U nekim slučajevima smo i u tom uzrastu otkrili promene određenih faktora rizika vezanih za aterosklerozu i vaskularne komplikacije, koji su genetske prirode.
Kako može da se izleči metabolički sindrom?
- Na osnovu pozitivnih iskustava, vezanih za metabolički sindrom u uzrastu adolescenata, potom mladih od 20. do 30. godine, kao i u odraslom životnom dobu, može da se zaključi kako metabolički sindrom može da se pobedi. Što se ranije prepozna ovaj poremećaj, veće su šanse da se pobedi.
Šta kod dece može da se otkrije kao uzrok povećane telesne težine, pod pretpostavkom da se zdravo hrane?
- Ako je dete gojazno, a zastupljen je zdrav način života u porodici, i prisutna fizička aktivnost - treba uraditi ispitivanja funkcije štitaste i nadbubrežne žlezde. To je značajno da bi se isključila smanjena funkcija štitaste žlezde, hipotireoza ili povećana funkcija nadbubrežne žlezde, koju karakteriše gojaznost.
Kakva je uloga fizičke aktivnosti u sprečavanju i korigovanju metaboličkog sindroma?
- Neophodno je ograničiti deci pasivno sedenje ispred televizora i kompjutera, koje doprinosi dobijanju na telesnoj težini, a motivisati ih za druženje, uz igre sa loptom, plivanje, vožnju bicikla, šetnju i druge sportske aktivnosti - prema ličnom afinitetu.
Može li da se spreči nastanak metaboličkog sindroma i udruženih komplikacija, i to hranom - koja je prilagođena mediteranskoj ishrani?
- Narodi za koje je karakteristična mediteranska ishrana, manje oboljevaju od koronarnih bolesti i nekih oblika tumora. Ono što odlikuje ovu ishranu je obilje voća, povrća i žitarica bogatih dijetnim vlaknima i antioksidansima, potom veće količine plave ribe dubokih mora (skuša, tunjevina, losos), kao i maslinovog ulja, maslina i orašastih plodova (posebno orah), koji su bogati mononezasićenim masnoćama.
Veoma je važno da se pravilne navike o ishrani stiču od najranijeg detinjstva. Iz tog razloga sam pre petnaest godina sačinila jelovnike zdrave ishrane namenjene celoj porodici, uključujući i decu i omladinu.
Kakve rezultate pokazuje ova ishrana kod vaših najmlađih pacijenata?
- Uz angažovanje roditelja, koji su prisutni na predavanjima koje organizujem, i njihovo prihvatanje saveta i preporuka vezanih za ishranu i fizičku aktivnost, postignuti su zadovoljavajući rezultati i korigovan je metabolički sindrom kod određenog broja dece.
Ohrabrujuće je da, posle smanjenja stomačne gojaznosti, dolazi i do smanjenja kako faktora tromboze, tako i faktora zapaljenja (C reaktivni protein), normalizuju se nivoi insulina, triglicerida, šećera u krvi i krvni pritisak, a popravlja se i HDL holesterol. Kada se i najmlađima ukaže na sve komplikacije do kojih može da dovede njihov stomačić i gojaznost, aktivno se uključuju i pažljivo slušaju svaki savet, a dobri rezultati su - uz vitkost i lep izgled, prava nagrada.
Opasnost iz slatkiša
Važno je znati da, kako i kod odraslih, tako i kod mališana, koncentrovani slatkiši dovode do brzog i naglog lučenja insulina u krvi. Što češće i više jedemo slatkiše, nivo našeg insulina u krvi ostaje povišen. To stanje se naziva hiperinsulinizam, a on je karakterističan za sve gojazne, pa i za decu. Povišen nivo insulina, izazvan stalnim unošenjem slatkiša, odgovoran je za nastanak poremećaja krvnog pritiska, povišenog šećera i masnoća u krvi.
Alarm za zdravlje
Podaci o metaboličkom sindromu kod mladih, na primer u SAD, pokazuju da 30 odsto gojazne dece ima metabolički sindrom, a da devet od deset mališana ima bar jednu komponentu metaboličkog sindroma.
Naši rezultati su pokazali prisustvo metaboličkog sindroma kod 37 odsto gojazne dece i omladine, dok je preostalih 63 odsto imalo premetabolički sindrom (prisustvo jednog do dva faktora), i to najčešće povećan obim struka i nizak HDL holesterol.
Dijabetes tipa 2 ugrožava i decu
Na Petom svetskom kongresu o prevenciji dijabetesa i njegovih komplikacija - u Helsinkiju, u junu 2008. godine, naša sagovornica je iznela najnovije rezultate o metaboličkom i premetaboličkom sindromu gojazne dece i omladine u Srbiji.
Novina, što se tiče rezultata, jeste prisustvo mikroalbuminurije (pojava proteina u urinu) kod naše gojazne dece sa premetaboličkim i metaboličkim sindromom, koji su u korelaciji sa povišenim nivoom insulina u krvi.
Mediteranski jelovnik za decu i odrasle
Naša sagovornica savetuje povećan unos voća i povrća (salate, supe bogate povrćem), potom integralni, ražani i crni hleb, ili brojne zamene za hleb: žitarice celog zrna (kuvana pšenica, kukuruz), mahunasto povrće (pasulj, sočivo), kačamak, špagete, ovsene i ječmene pahuljice, integralni pirinač, krompir. Koristite Extra Virgin maslinovo ulje (hladno ceđeno) za kuvanje i pečenje. Maslinovim uljem zamenite maslac, margarin i druge masti u vašoj ishrani. Izbegavajte prženje i pohovanje. Koristite posnije sireve, jogurt i kiselo mleko sa manje od 1,6 odsto mlečnih masnoća. Jelovniku dodajte ribu, piletinu i ćuretinu, a konzumiranje crvenog mesa ograničite na jednom do dva puta nedeljno. Izbegavajte slatke sokove i gazirane napitke, kao i slatkiše.
Hipokratova nagrada
Vaš rad je prošle godine nagrađen Hipokratovom nagradom u Istanbulu? Koja su otkrića vezana za njega?
- Nagrađeni rad pokazuje kod dece i omladine sa metaboličkim sindromom povišene faktore zapaljenja, odnosno C reaktivni protein i smanjen totalni antioksidantni status. Ovim je dokazano da i masno tkivo dece i omladine predstavlja hormonski aktivan organ, koji ima ulogu u insulinskom delovanju, metabolizmu šećera i masnoća, kao i da predstavlja značajan faktor kada su u pitanju zapaljenja i tromboze.